Faljnis, čeljadi moja. Jevo, rominja nika kišica, malkoc sam i bisan na nju, kad je tribala nije je bilo, suša bila i pripolovila rod i cincokreta a borme i kuruza nema kako bi tribalo, a sad se latila padanja kad se svit latio berbe. Doduše, ko još uvik meće klipove u čardakove tom ni ne smeta, lakše berač guli ljuskuru, ako još ima berača. Ode kod nas u Ivković šoru, a i na cilom našem terenu, ne pamtim već kad sam vidio berač na njivi, svi samo kombajniraju i oma u zrnu u prikolice pa pridat. Razumim ja svit, nema se novaca, triba žito sijat, triba poplaćat reštancije, al kad bi se moglo malkc sačuvat, velika bude razlika izmed cine sad i cine na proliće, borme. Al šta se mož, naš svit još nema te silose, a čardakove smo svi već porušili. No, doduše moj je skoro pao sam, bio je već fajin truo, živoke i lece se iskordepile a i patos mu skroz oglođali pacovi pa i ja moram pridat oma s njive. A niki dan mi moj arendaš veli da je on obašo sve dućane i radijone tražeć dio za berač, a i dilova već ni od korova. Nastupila nam modernizacija, kompjutorizacija i sto novotarija, pa da vidiš. Ovim sadašnjim mladim paorima to nije čudo, al nama što smo upantili duvanje u lampaš, sidenje u zapećku i loženje ogrizina od kuružne u parasničke peći ispod odžaka borme jeste. Al šta mož čovik, triba se pripuštit mladima, nikako ne triba mislit tako ko kadgod »dok dišem, ne pišem«, jel će gazdašag otić na doboš na onaj starovinski način. Slušaju ova dvojca pajdaša šta ja mudrujem i Periša će, a i ko bi drugi, mudro da nam objasni razliku izmed nas Bunjevaca Rvata i mačića. Al, ne bi vam to ispripovido. Ko kad progleda, nek progleda. Samo, ko ne progleda na vrime, ostane brez zemlje dok si kazo čutka. Neg, divani se da će fajin skočit i arende. A i triba. Sve je poskupilo, čeljadi; porez već kad poplaćaš ostane ti Paje rage račun a da o kojikakim dodatnim uncutarijama da ni ne divanimo. A ako neš platit pa te dođu plenit, onda ćeš desetostruko platit. Samo se pitam kako smo mi tako napridna država a vamo okolo u tim evropskim državama niko ne plaća porez na poljoprivredu? A, doduše, dobijemo mi i te suvencije, al su baš stvarno suve da suvlje ne mogu ni bit. Nisam nikog pito kaka je to pomoć od naše matične države, i jel kogod štogod dobio jel se opet ko do sad samo sastančilo, slikovalo da svit vidi a vamo-tamo pa nikom ništa. Joso će bisno na me da šta sam taki naivan. Veli, to će se podilit izmed sebe kugod i uvik. I devedeseti su niki dobili mašine i kojišta, a siroma svit je dobio po dvi kese simena za bašču. No, nećemo to ni spominjat da se kogod ne bi našo uvriđen. Tako je oduvik i biće. Ja se uvik sitim one didine pripovitke posli onog pritprošlog rata kad su dva glavna u selu dilili pomoć od nike unre iz Amerike, pisalo na škatuljama »za  siročad«, a oni dva dide vele: »Pa ni ja nemam baću i nanu, a ni ti braca, e zato ćemo mi to podilit izmed sebe«. Dosta sam napripovido, čeljadi moja. Zbogom.