Bać Iva ne može brez jada i jida. Niki dan, malo pri večere zapalijo televiziju i ope ga ništa prisiklo. Prikazivali ništa lipo, pa najedamput prikinili i mogo se vidit samo Najštosezasvepita. Svaj zapržatit, latijo se naljivanja vode u čašu, ko da to ni mogo dok ga nisu stali prikazivat. Bać Iva se oma sitijo njegove grupe što raniji godina izigravala koišta. I čeljad što platila da to gleda i sluša, cilo veče bi se smijala. Misli se, smije se i vomu cili svit, jedino bi drečali svi kršteni u ve države. Ščim sto divanit, obnarodovo da će nas, ope brog gripe, pozatvarat u kuće o petka do ponediljka. Bać Ive srce stalo malo jače dutnjat, stalo mu i zraka nestajat, a ko da mu se malo i zatavnilo prid očima. Uzo jednu medecinu, malo je našprico ispod jezika, pa popijo čašu vode. Za dram došo sebe i primistijo televiziju na drugu štaciju, pa na treću, četvrtu... svudam Najštosezasvepita. Kaštiguje ne što trukuju po novina, ne sve. Kaštiguje i doktore što obnarodovali šta ne valja, po njemu lažu ko kerovi i podbunjivu svit, a on i njegovi lizoguzi lipo divanu da svud i svega ima dosta. A ne što lipo trukuju o njega i njegovi, zove po imenu i samo što ji ne pogladi po glave. Kaštiguje i svit što pravi svatove i rođendane, al ne i ve što se naveliko okupili na fodbalu, ne kaštiguje ni njegove što okupljali svit prvo da mu tapšu pri izbiranja, ni što se celivali i grlili potli izbiranja, a doveli i trumbetaše, pa i kolo cigrali. Još na što Najštosezasvepita iskoristila gužvu pa sve okupite žene i divojke pravoga iscelivala. Sa muškima se kanda samo rukovala. Bać Ive sve to proletilo kroz glavu, pa popijo još jednu medecinu, vaj put nu za spavat, otrnijo televiziju i lego. Spavo do ujtru, ope slabo. Jedva dočeko da svane, skuvo njemu i njegove kafu, ka je popili, ošo namirit živad. Fruštukovo na silu, oma se lipo navuko i ošo prvo u dućan. Kupijo najveću sviću, pa ošo ko Svetoga Antuna. Pišice. Zapalijo sviću, izmolijo Očenaš, pa mu se zavitovo da neće gledat televiziju dok se ne svrši va gripa.  Kako reko, tako i napravijo. Taj dan ni sokoćalo ni palijo do potli ručka. Ka došo natrag o Svetoga Antuna, latijo biciglu i do ručka se vozo kroselo. Došo u napast i da se malo provoza kroz atar, al se toga manijo. Ne bi reskiro, jal ako bi se desilo da spade, ne bi ga imo ko dignit. Potli ručka sijo u prisunje i latijo nike stare novine. Sto čitat, jedino ni zno šta čita. Sve mu se pomutilo, stalno mu prid očima no što sinoć čo i vidijo na televizije. Obradovo se ka čo da rdu vraca. Naišo šogor Martin, veli ni već dugo obišo sestru i zeta, pa kad već prolazi, sustavijo traktor, neće propast za po sata. »Ne znam, šogor, štaj vo i na čega će izajt? Evo, žetva samo što ni gotova, a niko se ne divani o žita, neg samo o te vražje gripe. Ne znamo ni pošto ćedu nam ve godine pootkupljivat žito. Ščim zadobili izbore, okrenili pakliju naopako. Koji su, onda, očin i lajali pri izbiranja?«, veli Martin, izdune bukaricu i otide u velike žurbe. Bać Iva ni stigo ništa odvratit, ni ga stigo ni ispratit.