Divan ko prislikan od prošli put jedino sade baka Janja počinje a da s nismo ni posmišćali: »Evča, Evča... bođane ti tvojga, prošli put s pitala jel znamo šta j novo pa smo s maltene sprdali Perom Pimplerem i Mandom a de ti sade nama kaži jel ti znaš šta sam ja čula? Šta j novo?«. »Baka Janjo, kako b ja znala šta ste vi čuli? I kako to da vi sve čujete kad se kolik znam ritko kad maknete od kuće?«, strina Evča će. Baka Janja s namistila pa kreće: »Evča, de ti mene reci jes ti bila u poslidnji nedilj dana par put kod doktora?«. Strina Evča potvrđiva a baka Janja nastavlja: »E tu sam ti čekala. I ja bila al potli tebe. I šta sam čula?«. Strina Evča sleže ramenma a baka Janja  nastavlja: »E Evča moja draga, dok sam čekala na red kod doktora od više nji sam čula kako s dok si čekala na red u ambulante olajavala Mandu i njezinog pokojnog momka Peru Pimplera. I to baš onako. Jel to istina? Gukni?«. Strina Evča odgovara da j kolik se ona sića bilo moždak divana od nji al da ona ni nikog olajavala. Baka Janja iđe dalje: »Gle, moždak neću redom kako s olajavala al divanila s da j Manda ko divojka bila odviše šarena. Pa da s Mandu obećali pokojnom Peri. Da joj Pera do i burmu. Da j i vinčanje bilo zakazato. Čak i daj Manda ostala s Perom butrava pa s potli pokvarili to. Da ne divanim dalje. Za ti par put što s bila kod doktora olajavala s Mandu i pokojnog Peru štogod mož«. »Ja olajavala? Ja? Ta neka te makar šta divanit. Ta ja sam sade već zaboravila da sam bila kod doktora a kamo l da sam kogagod tamo olajavala. A i šta b ja olajavala pa još baka Mandu i čiča Peru?«, strina Evča će. Na to ć baka Marica: »Evča, Evča, Janja ima pravo. Ta i ja sam tako štagod načula al nisam povirovala. Al gle sade i Janja čula«. Kad evo i Baka Tonka započinje: »Čeljadi, sade kad slušam Janju i Maricu i mene sinilo. Evča, ta i ja čula da s olajavala Mandu i pokojnog Peru. Ja čak čula da s divanila kako s Mando ošla i na viru kod Pere pa ti potli par dana vratili kući«. Isapim u sebe da s ovo baš onako zauktava. Na to strina Evča divani kako j tog olajavanja moždak i bilo al da je to cigurno kogod drugi olajavo. Na to ć ope baka Janja: »Evča moja draga, ta nisam ni mislila da š štagod drugojačije kazat. Kamol da š priznat. Ta ne zovu tebe zalud Evča Politika. Evo sade već iz tebe politika divani«. Na to ć baka Manda: »Janjo, Marice, Tonka, ta sve virujem da j tako kako kažete. Dunav ti ne može oprat Evča. Al mene ne iđe uglavu otkal tebe taj divan. Ako ja sade imam bliže devedeset a ti š sade sedamdeset otkal ti to sve znaš ka s se ti nis ni rodila kasam se ja divojčila. Ti s to sam mogla digod čut a kako izgleđe možda i izmislit. Ništa istina. Ako s i čula pa nis morala oma i povirovat pa još i olajavat. Mogla s pitat jer istina«. Strina Evča spušćala brunde pa će ko prava političarka: »Čeljadi, nisam ja kriva. Eto ja s ne sićam«. Baka Janja će bisno: »Evča, tebe s život pritvori u politiku. Mož svašta kazat a da ne odgovaraš. A evo j krenilo olajavanje prid ovo biranje što nam iđe. I glete dobro komu ćete povirovat jel i ta politika zna bit veliko olajavanje«.