Poručio faš Joza da dođem koštat novu rakiju od vinogradarski brisaka. Nisam lin pa se oma zaputim. Ja u dvor a za astalem ispod ora faš i njegov šogor Tuna. Oma s sitim kad mu sestra ošla za Tunu. Faševi odviše nis imali volju i branili joj pa j ošla na viru. No potli s Tuna onako pokazo. Sićam ga s od maloći. Isprva mu škula ni išla al potli ga krenilo. Završio za šustera, Išo j pomagat bać Peri čamce pravit pa j posli i sam pravio čamce. Voljio j marvu i živinu pa j išo pomagat čiča Miki veterinaru. Ka j ovaj umro on priuzo posov. Mada j uvi godina i dan danaske ga zovu ka j kako zlo kod marve jel živine. Na kraj ispalo da s ga svićom tražili ne b na takog natrefili. Dok koštamo rakiju, Tuna će: »Čeljadi, ja naštudiro da ope zapatimo guske. Eto od želje. Dok sam još živi i dok mi u kuće još rič štagod vridi. Šta kažete? Da mi srce bude na mistu. Da neće kogod kazat da sam mal skrenio? Šta mislite?«. »Ta neka divanit ma šta. Kake guske? Otkale ti sade guske došle u pamet? I diš sade nać guske kake b baš ti tio? Vaše guske kadgod davno bile što niko ni imo. Taki cigurno više nema. A to da će kogot kazat da s skrenio i ni s daleko?«, faš Joza će. Pa ću ja: »I ni to za bacit što Tuna divani. Em guščje meso sam tako i na cine em guščja mast na cine. Jedino perje baš ni na cine«. Tuna nastavlja: »Evo otkal mi došle guske. Sićate se našeg gusaka? Sićate ga se? Zvali ga Veliki. To j bio gusak. E njeg sam noćaske sanjo«. Klimljemo glavom a Tuna nastavlja: »Taj ka j raširio krila vala j tri metera zavato. Kase uspravi cigurno ti kljunem do kudrica došo. Ko ga ni vidio taj ni virovo. Kad Veliki krene mavat  krilma moro s pazit da ti ne zavati. Bio garav. Na crno vuko. Svi s rekli da po farbe a i po ćudi vuče na divlje guske. Kaj je on doveo njegove guske na Dunav bižale s druge guske ustranu i pravile im mista. Mal koji gusak  se smio uvatit u koštac š njim«. Faš dodaje: »Kako s ne b sićo vašeg gusaka. I mi pušćavali guske na Dunav. Bilio se Dunav od gusaka. Sićam se kase kaki mladi gusak tio borit s Velikim. Onda ka s uvatu s kljunevma za krilo jel perje pa krilima krenu šibat jedan drugog. Niko ni mogo dugo izdurat š njim. Dok izbrojiš do deset borba gotova i biž od Velikog na drugi kraj Dunava. Taj se ni sumiro guske branit ni ako je lisica napadne«. Tuna dalje divani: »U kuću nam s ni moglo unić a da Veliki ne javi. Onda b krenilo gakanje, kokodakanje, lajanje. Mačke bižu di stignu. I kera j zaziro od njeg. Kad počme sikćat, kljucat, krilima udarat, svi u zadnjem dvoru su se sklanjali. Baka Janja j pojila i ranila živinu i nju j odviše voljio. Do j i da ga po vratu češe. No jedanput ka je išla ranit trčo j prid nju pa ju vala od dragosti tako prasnio po noga da j spala. Sirota s dobrano ugruvala«. Faš nazdravlja pa će: »Ta šogore kako ja vidim ti b guske zato što s sanjo Velikog. Ta takog više neće bit. Baši se ti lipo gusaka. Kad ti se oće ti lati pa lipo sanjaj Velikog«. Potvrđivam: »Sade kasam se proštudiro, ovaki kaki s da nema šta ti ne fali i nis za guske. Sam ćeš drugima napravit i ostavit posla«.