Trgnem se iza sna. Odviše sam lipo sanjo pa mi i ni pravo. Pendžer otvorit, digo se vitar pa s firangle zaintale. Ova moja pored rči li rči. Digod iz Budžaka dućka. Tutnji iz daleka. Sivne odjedanput s druge strane, od Dunava. Od Baranje. Sveti Ilija krenio s vozat kokanda. E sade od čega sam se trgo? Od vrimena što s minja jel od rkanja, vrag će znat. Učas se trgne i ova moja. Pristane rkat, ništa u bradu progunđa pa s okrene na drugu stranu i nastavi testerisat. Pod nos mi došo meris lipe što s procvala na ćošku. A bome i noćna frajla s ositi iz dvora. A koda s ositi i meris kiše. Cigurno digod već pada. Okrenem se na drugu stanu pa probam ope zaspavat. I gle čuda, uspije. A vala j malo šta tako lipo neg kase možeš vratit u vrime ka s bio dite. Makar sanjat. Nastavio baš disam sto. Ja i faš Joza naštudirali da će mo it pecat pa uranili. On s njegove dvi jasinove močice za štuke i dva trskovca za crvenperke, muže, kucine i bulje doperjašio zarana do mene. I ja pripravio isto tako. Dobro smo mi i uranili. Iza sna onake gladne majka nam ponudila masna kruva i krastavaca sa sunca. Časkom ručali pa nabrzaka na đubretu navatali gljista. Ondak put pot noge. Čuli da u Džindže vatu kucine, crvenpeke, muže i bulje. A kažu da s i štuke krenile. Naštudirali tamo it. Sunce s već dobrano promoljilo pa već upeklo. Bosi žurimo, tabanjarimo po pravu što j do članaka. Udice već mal žulju na ramena. Nuz put mal koštamo duda. Ko s ne b zasladio. Ispod benta kod Vranini dudi morge sam taki. Da b došli do Džindže tribo nam čamac pa nam stari kum Tuna uzajmio. Mi njemu obećali par crvenperki za mačku a on nama čamac. Ni Džindža daleko al ni ni lako nama dičurlaji odveslat donde. Nikako i stigli kad tamo već dičurlaje ko mi ohohooo. Već pecu. Nasukali čamac pa svaki izbirnio misto di će pecat. Zagazili mal do priko kolina, pobacali udice. Isprva ništa. Ko u bunar da s bacio. Već smo tili krenit kući ka j onda krenilo vuć. Kako baciš trskovac tako s šplecalica zagmuri. Kucine baš iđu. A i lipa crvenperka i muža se zakvači. Od pecanja na gljistu i zaboravili da pecamo i na ribicu. Na štuku. Okrenem se a jedne mi močice nema. Taman izronila na po Džindže. Trč do čamca. Zovem faša u pomoć. Veslamo i silom stignemo močicu. Trgnem. Ne mož izvuć. Žinor siče vodu. Napatili se bome. Štuka cigurno od pet kila završila u čamcu. Kako smo se vatili natag kad nema jedne fašove močice. Ona na druge strane al još dalje. Ope veslaj. Kasmo ju stigli ope borba. Izvukli, bome ono štuka koda i jača neg što j moja. Navatali šta smo mislili pa s raznudili od pecanja. Veslaj kući. I trgnem se iza sna ope. Prasnio grom, vala j komšijski odžak potrefio. Vitar tako duše da nosi kišu kroz burundžuk u sobu. Skočila i ova moja pa zatvara pendžer. Ope ošuknio grom. Trč isključivaj ono sokoćalo od televizije. Ležim i študiram da j lipo vratit se pa makar se sanjalo. Pa još nuz put navatat ribe i kišu dočekat. Neb mario još jednu turu ope s vratit.