Da mi nema faš Joze cigurno b se ucrvo od dosade. Poručiva da dođem. Šta ću? Ope mi snaja limuzinom odnese. A šta da kažem? Prošli put dok smo išli nafaljila svekrvu al bome sade baš i ni. Koda sam crto vraga na zidu. Taman faljio kako s lipo slažu kad vid ovo. Žali se snaja da ova moja poslidnji dana sam za njom iđe koda j mala i pripovida joj kako ovo triba ovako a ono triba onako. A šta da joj kažem? U sebe ću: »E cili život mene tako. Aj vamo, tamo pa onamo. Al od nje ne mož pobić. Pravo da kažem ute pripovićke sam ja miš a ona mačka ma šta ko mislio i štagod divanili u selu«. Da priskočim sve pa da oma kažem šta j od faša. Leži. Ne znam jel iskezečit jel usukan. Jauče: »Joj faše ope mi uvatilo! Iz ničeg! Ne znam jel u krsta, dupetu jel noge. Koda s šeće u mene. Saj vamo pa tamo pa onamo. I ne popušćaje«. Vidim da ni dobro. Češem se iza glave pa ga pitam: »Pa dobro je s bio kod doktora? Nema ti druge«. »E moj faš Marne, neg šta neg da sam bio. I gle, prošli put smo divanili od miševa i mačaka al bome pravo da ti kažem ovo s doktorima j skoro isto. Tu smo mi ko miševi. Oću kazat ja ko miš«, odgovara faš. Ne b se tribo smijat al s ne mogu sustavit. Kroz smi ću: »Ajd, de slušam«. Faš pripovida kako j prvo ope ošo kod ovog našeg doktora u selu pa kako ga onda ovaj poslo kod doktora u varoš koji ga isprva ličio. Pa će: »I zamisli sa j ovaj doktor u varoši reko da ne zna šta mi je. Da j mislio da mi izlličio. Da triba ope da s vratim kod ovog našeg doktora u selu pa da mi ovaj pošalje kod drugog doktora. Zamisli, kaže da ć onda ovaj novi pomoć. Al da to i ni možda cigurno kako on misli. Da j taka bola. I sve ja to tako napravim. Ope isponova«. »I, i, i, i šta j onda bilo?«, pitam. Faš Joza odgovara: »E onda j taj novi doktor iz varoši reko da j dobro što sam došo kod njeg al da tu on sade ne može ništa već za dalje moram doć tamo kod njega«. Sade ću i ja svaj začudit: »Pa kako da dođeš kod njeg kad si već kod njeg? Faše ta već si kod njeg. Kud tamo da dožeš? Možda nis dobro čo?«. Objašnjava da j još kako dobro čo. Divani: »Ima još i gorje faše«. Sase stvarno ja začudio: »Ta faše neka mi zaluđivat da mož gorje. Zaluđivaš mi?«. Faš će: »E moj faše lipo b bilo da ti zaluđivam. To tamo j privatno kako s moderno kaže«. Isapim u sebe: »Ovo j stvarno za nepovirovat. Kako jedan te isti doktor ne može vamo al može onamo, jel tamo kako faš kaže. Ovo koda j sam vrag naštudiro«. Faš nastavlja: »Faše, ja ko miš što ga mačka uvatila pa ga neće smazat oma već ga mal pušće pa mu ope stane na rep. Koda s sigru sa mnom. A da ti ne kažem da ot tog idi vamo, tamo pa onamo i izvadi i snimi ovo i ono svud moraš štagod platit. I što iđeš dalje više j plaćanja. Faše, brez debelog buđelara ne mož ni vamo, tamo ni onamo, kako b reko. Neka se ni kretat. Ta od tog mož još i pofalit na glavu. Pa s ti idi onda ličit. Probaj ozdravit«. »Stvarno faše. Pa to bolj da s zove da iđeš vamo, tamo pa onamo neg što s kaže da iđeš kod doktora. Pa još na kraju ako ništa ne pomogne a ti se istrošio«, i ja ć ope začudito.