Faš Joza fitilji brkove pa divani: »Jeste l čuli kaki će s donet zakon? Ovaj će bit baš onaki. Čudo. Onaj od ti telefona u škule će bit sam taki al bome ovom neće bit ravnog. Ko b i nasanjo da taki mož donet? Ko j to naštudiro taj odviše pametan«. Sležemo ramenma a Marin će: »Čiča Joza, šta ste ope čuli? Ta danaske donašu te zakone ko Faljen Isus kad kažeš. Iđu ko po loju jel ko iz rukava. Nikako čudo. De kašte?«. »Zamislite, doneće zakon koji će naredit mačkam da lovu miševe. Koje s mačke do sade bile odviše line jel ne bude tile lovit ta će morat putovat. Šta navo kažete?«, faš objašnjava. Češem se iza glave pa študiram otkale mu sade ovo. Taman mi sine pa ću kazat kad mi unuk Marin pritekne: »Čiča Joza, što vi znate reć. Taki ste promućurni da vas nema. Oćete kazat da ste ope gledali štagod na tom sokoćalu od televizije. Uve navale zakona kogod se kokanda sitio da triba i ovaki? Vala i triba. Ta došlo dotle da s se i miševi počeli pitat. Postali i veći od mačaka«. Faš  divani kroz smi: »E moj Marne, i ti s bome promućuran. Iz šupa, iz prve s razumio šta sam tio reć«. Ajd da i ja štagod kažem kad mi već sinilo: »Faše imaš pravo. Miševi se osilili pa j došlo vrime da im se stane na rep. A i mačke se ulinile je l šta li već pa i tom triba stat na put. Ka j to bilo da s miševi skoro išli priko mačaka? I to ni sam kad mačke spavu već i kad drimlju. Ima di i iz istog tanjura jidu. U naše vrime bilo miševa ohohoo al miš se bome moro dobro proštudirat kaće, kuće i kako će. Mačke s vrebale odasvud. A sade j za smi reć da mačke skoro čuvu miševe«. »E baš tako faše«, potvrđiva faš Joza. Nastavlja: »A gle danaske mačke. Debele i cili dan spavu pa još imu misto isprid onog sokolaća od televizije. U kuće imu svoje misto di jidu i to posebnu ranu. I šta b mačke onda vatale miševe kad ima sve na tacne. I kaka j hasna od taki mačaka?«. Faš objašnjava da sade mora pravoga kazada da ne trune u njemu: »To od miševa i mačaka mož i privest na ovako. Ta kako u svake kuće ima miševa tako ji i u države ima. Kako b reko, svud ima taki što živu na tuđ račun. I sad vi zamislite da s država toliko opušće da joj baš briga šta radu ti što živu na njezin račun. Ti miševa kako b reko. Pa još mačka zažmuri kad vidi miša. Pa da još bude gorje mačka šuruje s miševma«. Skočim: »Svaka ti se pozlatila. To sam i mislio. Ta sićaš se džandara i tološa. Ti s pravili reda. Ta nastrado s i ako s ribu jel drva ukro makar su od Boga. Ispravljali su i grbava leđa. Da ne divanim da j bilo i gorje«. Sad Marin pita: »I šta sade? Čiča Joza, šta vi mislite, oće ovaj novi Zakon natirat mačku da vata miševe? Na kraj krajeva ko će imat hasnu držat mačku u kuće ako ne vata miševe?«. Isapim u sebe: »Vala b kogod razumio ovaj divan da nas sluša. Ko j tu ko i ćoravi vidi. A pravo da kažem i taj novi zakon neće mlogo važit ako mačke nastavu po starom. Šta drugo ostaje ako već miševe ne mož minjat triba minjat mačke. A pravo da kažem mlogo j zakona doneto pa ništa. Ako ništa triba se moljit pa će nam i dragi Bog pomoć«.