Bili čovik i žena pa imali jednu patku. Imali kuma, taj nema dana da ne svrati oko užne. Zasidne ko ćup, pa se, kumo, misli kako ćeš da ga ne ponudiš s užnom.
Čovik bio trbuov pretelj pa samo gleda kako se patka zaokruglila i počo bit nestrpljen:
Ženo, ka’ ćemo već zaklat patku?
– Jedared kad budemo sami.
E, jedne subate čovik došo s njive, sav se u misec pritvorio, tako se raduje:
– Ženo, sustrio sam kuma, sutra ga neće bit na salašu – ode u Bajmak na vašar.
Žena već zna šta to znači, pa kaže:
– Dobro, čovče, sutra ćeš užnat pačiju pečenicu.
– I lakumića da si ispekla!
Zdravo volio umakat lakumiće u mast od pečenice, ta valjda još više neg samu pečenicu. Daborme, biće i lakumića, samo kad su dočekali da jedared već za užnom budu sami.
Čovik prid užnu otrčo do raskršća, doneće iz mijane i litricu vina. Žena baš izvlači patku iz peći da vidi jel zarudila kad evo kuma. Ona takim patku natrag u peć.
– Faljnis, kumo, šta dobro radiš?
– Ta, eto, kume, grijem vatralj.
– A šta će ti to?!
– Meni baš ni za šta, al onaj moj ko da je pobisnio što nije mogo ić na vašar. Naredio mi: danas ko svrati s bajmačkog vašara tom vatralj triput u dupe.
– Kumo, valjda ne’š i meni?
– Ja neću, al znaš kaki je onaj moj kad štogod uzme sebi u glavu.
Ode kum ko da ga vitrova braća nosu, sve krila narasla tako biži iz salaša. Žena patku sakrila u karmić, pa ko veli: e, moj čovče, kad ti kuma ne znaš otisnit od praga ne’š ni ti ist pečenice. Kum s jedne strane iz salaša, a čovik s druge strane u salaš.
– Ženo, pa ovaj već došo s vašara?!
– I s pečenom patkom očo. Izeš ti tvog kuma, gledaj ga kako biži.
Kad je čovik to čuo, zgrabio lakumić pa potrč za njim:
– Kume, kume!
– Šta ćeš? – kum se odaziva al ne staje.
– Stani, kume, stani, bar jedared da umočim.
– Umoči ti tvom ocu, al meni baš bogame ne’š.

Pričala Koleta Marcikić
Krilati momak, 2005.