Ulazu a strina Evča piva: »Poklade su, poklade su.... podvikiva, ijujuu«. Baka Janja se krsti, kroz zube će: »Oš ćutit! Oš ćutit! Nevoljo jedna, šta j tebe? Je s skrenila? Načisto ne mogu virovat šta od tebe mož doživit«. Posidali, jedino baka Janja stoji. Raširiva ruke. Sva zapurkana će: »Evča, koji tebe andrak? Ti s ošla k vragu«. Strina Evča objašnjava: »Šta sam ope radila? Komu sade smeta što s veseljim? Ope po mene. Ja b danaske bila mačkara sam da nemam ovolik godina. Ja b rekla da s vaši živci ošli k vragu baka Janjo a ni ja. Buknete za ma šta. Nekate se bisit al vi b kod doktora tribali it. Sad triba da cugnete mal rakije da dođete k sebe«. »Ta kake poklade? Kako veselje? Kake mačkare? Kaka rakija? Moji živci k vragu? Ja buknila za ma šta? Ja da dođem k sebe? Prisaberi se Evča. Ta koji j danaske dan? Siti se sam šta j prikjuče bilo. Ni s vala toliko izlapila?«, baka Janja će. Učas se strina Evča  koda prosvitlila i snuždila pa će: »Joj baka Janjo, joj. Imate pravo. Ta poklade prošle, prikjuče bila Čista srida. Pa mi u korizme a ja pivam«. Al oma iđe ukoštac: »Pa šta sade? Izmaklo mi da s mo u korizme. Ni to za moje godine nikako čudo. Kadgod zaboravim i kako s zovem. Al mi se u sridu najili suparni krompira. Ta i pepeljila sam se. Vala će mi dragi Bog oprostit ovo mal veselja. Koda j sade to veliki gri. Mal ću se više moljit i oma kad mož ispovidat«. Sa j baka Marica skočila: »Evča ti koda s ludi gljiva jila. I tebe sam tako izmaklo da smo u korizme? Kažeš da će ti dragi Bog oprostit koda On ništa drugo ne radi već sam tebe čeka da ti oprosti«. I baka Manda će: »Ne znam šta kazat. Jest da j korizma i ne b se tribala bisit al kako da ne budem bisna? Pa šta će nam dica radit ako b ti u korizme glumila mačkaru i pivaš. Izmaklo ti. Još spominješ jidenje koda j cila korizma u jidenju. Ne b mi čudilo da nis rekla da ti falilo kake slanine jel šunke na čistu sridu. Zalud ti ministriranje, verunauka i onog što s ti majka i stara učili. Sam kad ti ne izmakne politika. Čudo božje kako i nju nis umišala u korizmu. Ta ja ć se morat ispovidat i za bis a i zavo što mi u glave a nisam rekla«. Baka Tonka divani kako s od prikjuče stalno molji: »Sidnem vamo pa se moljim. Odem na drugi kraj sobe pa se moljim. Dok gledim kroz pendžer ko prolazi moljim se. Dok  šuškam po dvoru moljim se. U krevetu dok ne zaspavam se moljim. Kase se ujtru probudim još mi molitva u usti. Koda s moljim dok spavam«. »E sad pritirivate baka Tonka. Ta ovo j drugo vrime. Ni to više da s u korizme ko prija posti, molji i viruje. Svit se izminjio. Sve j olabavilo i komotnije, kako b rekla modernnije. Ta ovo j dvajst prvi vik«, strina Evča će. Kaj baka Janja ope skočila: »Taman sam mislila da neće bit politike. Sa j dosta Evča. Potli ovog divana vala će mo se svi morat it ispovidat. Ta politika da nam mal, mal, štagod izmakne nas je dovle i dotirala. I onda Bože pomozi, spasi«. Zasukiva rukave i objašnjava da j najgorje da kad nam štagod izmankne bude ko »Faljen Isus«. Pokunjita divani da i »Faljen Isus« sve češće zna izmać pa se kaže štagod moderno.