Baka Janja se namišća. Svi ćutu i čeku da lane. Podbočila se i kreće: »Čeljadi, eto sa j selo imalo od čega raspredat. Pritresli onako strina Jelicu i Bać Miku. A i mi mal pomogli kako b rekla. I ko svagdi, jedni naviju za jedno drugi za drugo a treći mlatu praznu slamu. Pravo da kažem i triba se radovat što su se nji dvoj uzeli. Na kraj krajeva to j sam do nji. Šta s tu ima ko umišivat?«. Uprla oče u strina Evču pa će: »I vidli ste da smo vala svi osim Evče bili nuz nje«. Strina Evča oma ukoštac: »Baka Janjo, šta sam sade ope kriva? Kako, šta? Vi po komu neg po mene«. Baka Janja odmahiva rukom: »A ima i novoga. Čula sam i da j selo počelo pribrojavat ko se sve uzo u poslidnje vrime. Od oni što s napabirčili fain godina pa do oni mlađi. A ima i još«. »De, de lani Janjo. Znaš da b čuli štagod novoga«, baka Marica će. »Jest novoga. Ima tu i drugi par rukava čeljadi. Eto nam još jedna prazna kuća u selu. Bać Mika se priseljio pa mu sade kuća zjapi prazna. Eto sasam rekla da ima taki što pribrojavu ko se, zašto i kako uzo a i taki što pribrojavu prazne kuće. A te kuće, znate kako j? Naj gorje j za kuću kad zjapi, zvriji prazna. Prazna kuća to j ko zemlja brez gazde. Kuća okrača ko staro ruvo a njiva zakorovi«. Isapim u sebe da b ove moje druge mogle dovika raspredat od svega » svačeg. Da b bile kadre koliko oš put Jedno te isto ko čorapu pritrest na paku stranu pa natrag. I evo saćemo pribrojavat koliko j prazni kuća u selu pa još pritresat zašto zvrju prazne. Strina Evča dočekala svoje: »Baka Janjo vi baš sve vidite crno. Jest da ima prazni kuća al više ji neće bit. Ta država dilji novce za kuće mladima. Da ostanu na selu. Da dođu na selo. I vidićete da neće proć dugo i nećemo morat pribrojavat koliko kuća zjapi prazno i pritresat zašto s prazne«. Baka Tonka objašnjava da to ni baš tako kako strina Evča divani: »Biće prazni kuća sve više Evča. Ta ko će na selo doć živit. Da dobiješ kuću i badava brez posla sa dobrom plaćom nema života. A dete mi kažte di se mož zaposlit u selu? Ta ni u varoši ni Bog zna kako. Ako s dođe na selo rad kuće što j od pečeni cigala jel je nabijača to i ni štagod. Kaka j vajda ako novaca nema. A brez da se dica rodivu da nje pribrojavamo nema nama spasa«. Baka Manda na prste broji koliko ji se vinčalo prošle godine. I kaže da to na papiru još moždak i izgleđe nikako al da i ni tako: »Glete ja pribrojala. Bilo dvanajst vinčanja. I velečasni pofaljio prošlu godinu. Al to j sam tako na papiru virujte. Oti dvanajst vinčanja nji deset su imali već dicu što trču. Pa ti s živili a da se nis ni vinčali. Cigurno pola nji i po par dice imu. Ispadne da s se sam nji dvoj vinčalo kako dragi Bog zapovida a ovo sve kako kažu moderni brakovi«. Strina Evča će ope sva važna: »Baka Mando i vi sad iđete u sitna criva. Ta taka j moda danaske. I velečasni šta će drugo neg da je vinčava«. Na kraju će baka Janja: »Čeljadi, od pritresanja i pribrojavanja nikake vajde. Triba se latit posla. Radit i pravit dicu. Pa kako nam bude. E da sam mlađa drugojačije b to bilo«. Svi u smi.