Baka Janja i druge koda s u zemlju propale. Dok užinam suparni krompira pitam majku kako da ji nema. Majka objašnjava da j ovo vrime kase kuva paradička, pravi pekmez od šljiva, peče paprika, krastavci u tegle meću i šta sve ni pa će: »Tu ima posla za šuškat i za nje. Kaki god bile godina par ruka više nikad ne škodi. Nemaš brige, ta javila baka Janja da će danaske pridveče doć«. Proletilo vrime do pridveče. Taman odno friške vode kokošma, naranio keru i mačka evo unilazu u dvor baka Janja i druge. Najglasnija baka Janja divani: »Slušajte i virujte mene a nekate sebe i nećete promašit. Smiju se«. Brzo se posmišćale i od jila divanu. Baka Janja divani kako joj suparni gra danaske baš paso. Kaj čula šta j baka Janja rekla strina Evča će sva važna: »Čeljadi to jilo j čudo. Zna bit brige oko njeg. Znate da više s kuvanjem ništa nemam. Snaja priuzela. Jutroske spominjala da joj se baš i ne kuva. Dok je naglas divanila ko šta volji u kuće mene u glavu došlo pečeno od vrata. Onako da ni odviše ispečeno, pa salatice svakojake nuz to. Na kraju mi kaže da će naručit za jist u varoši. Tako i bilo. Ka j limuzinom ošla donet svako dobio šta volji. Mesetine pun astal. Naužinali se baš, baš«. Baka Janja odveziva pa zaveziva maramu, zasukiva se pa kreće: »Jel Evča, de ti nama kaži štagod? Kaž ti nama šta j danaske? Koji dan ono?«. Strina Evča odgovara da svi znu da j danaske petak. »E sade ti mene kaži kaj brige bilo šta će se užinat petkem? šta se užina petkem? Da nis možda zaboravila?« pita ju baka Janja. Bome vidim da ni strina Evči baš ni sve jedno, odgovara: »Pa baka Janjo u naše kuće petkem se uvik užinalo štagod da j suparno. Al baka Janjo sve se prominjilo. Svi znu. Danaske j drugo, novo vrime. Nova moda kako b rekli. Ne možete više tako gledat. Ko još gledi na suparno«. Baka Janja nastavlja: »E tu sam ti čekala. Šta se to prominjilo? Od kad je taka moda da se jilo iđe petkem u varoš donašat pa još kako kažeš svakom mesa? Ti s zaboravila da ti dada silom jednog konja i špediter imo. Ni za mobu it šnjima ni bio. A gle sade, limuzinom se iđe užina donet iz varoši. Pa još petkem. Pa još mesa. To dragi Bog ni video«. Baka Manda će: »Janjo imaš pravo. Ta mi i danaske svakog petka štagod suparno kuvamo. Brez mesa, masti. Ni da se nema al tako smo naučili. Oduvik tako. A bome i doktor mi reko da jedan dan u nedilje triba da brez mesa prođe«. Baka Marica objašnjava da su sade u mode nikake dijete. Al kaže da j čula da one baš i nisu jeftine. Kaže da su i oni danaske za užinu jili suparni krompira. Objašnjava da b taj petak tribo bit za tu dijetu. Baka Tonka će: »Ja mene samoj petkem uvik suparna gra jel suparni krompira. Skuvam dosta pa sutra jel priksutra zaprigam što ostane. Nuz to onda spečem malo slanine i nema slađeg«. Isapim u sebe: »Jest da sam se danaske najio suparni krompira al sam sat vrimena bio gladan. Najio se suparnI krompira ko patka piska što b rekli al kase tako mora i nema drugog ni ni teško«.