Kako j baka Tonka nasanjala ono udavanje i dobila keru Betovena baš se prominjila. Prija su se riči morale cidit iz nje a sade evo furtom ona počinje. Taman posidali a ona će: »Čeljadi jeste čuli koga su danaske glasili? Bacio kašiku čiča Pera Fićkalo. Odavno j išo po doktoreva al su rekli da mu u poslidnje vrime bolje. Čak je kažu počo i fićukat ko kadgod. Ispalo da j profićuko pa odfićuko«. Baka Janja divani kako j išla š njim u škulu: »Isprva bio žgoljav i najmanji od sviju a na kraju se tako otego da j bio za po glave veći od sviju. Sićam ga se ko danas. Cilo j vrime fićuko. Bome zno a i voljio fićkat. Koliko put ga sam učitelj istiro napolj zbog fićukanja. Ni se mogo sustavit. Kad ga učitelj pito zašto fićuka on reko da i ne zna da fićuka. Prozvali ga Fićkalo pa j i osto Pera Fićkalo«. Baka Marica objašnjava da su se ko dica sigrali. Kaže: »Taj zno fićkat. Sidnemo na sokaku na klupčicu ispod duda i on fićne. Čeljadi, to da ste vidli, vala sve tičice iz sokaka časkom doletu na dud. Virujte, on njima fićuka a one njemu cvrkuću. A njeva dva drotoša što su ga slušali. On fićkanjem naređiva a oni pravu reda u zadnjem dvoru. Svi slušu, svinje, krave i konji. Ta guske i kokoše su vala jile, pile i nele na fićukanje. Virujte, počne fićukat a mačka počne prest. Potli ka j kočijašio nisu mu tribali ni kajasi ni kandžija. Kako on fićne konji ga slušali ko slipi. Zno j fićkat onako kad napućiš labrte, zno kroz zube a kaj dva prsta metnio u usta i fićnio vala su se svi golubovi u selu digli u nebo«. Strina Evča odmahiva rukom, divani: »E i vi sade. Koda j to štagod. Baš. Fićkat, fićukat, moš mislit. Velike mi vajde. Nećemo sad vala stalno od čiča Pere Fićkala?«. Baka Janja ne da na čiča Peru Fićkala: »Evča, pa od čega će mo? Umro j pa ga eto spominjemo. Tebe ništa ni po volje. Al istina j da j čiča Pera bio čudo. Zno j potrefit, odfićkat, što ni učitelj što nam pridavo pivanje ni zno. Bilo j da j i pomogo. I to kako. Više put čeljad se pogubila u šume jel ataru pa njeg zvali da je iđe tražit sa njeva dva drotoša. Bome on je fićkanjem naređivo drotošima kud i dokle da tražu. Ni bilo da nisu našli koga s tražili«. Baka Manda nastavlja: »A što se taj zno veseljit ko momak. Igrač onaki, pa kad još zapiva i krene fićkat svi u njeg gledali. Bome i cure voljile kad im fićuka. U svatova ka j bio čauš, e to j bilo štagod. Kad on fićka s kraja na kraj sela se čulo. Bio sa svima dobar pa su se otimali da im bude čauš«. »Istina, sve istina. Čuli za njeg. Bila ga kako se sade kaže i televizija snimat. Potli ga gledali nanom sokoćalu od televizije. Kažu da su se na njegovo fićkanje mogli štimovat i one mirakule od klavira«, baka Marica će. Baka Tonka podsića: »Potli ošo u muzikante. Bio sam taki begešar. Što j taj zno u svatova jel na igranke štimung napravit. Onaki ko motka begeš okreto ko pero pa još kad zafićka i zapiva. Svi oma bolje tiru«. Divan iđe a ja probam fićnit, fićukat. Probam skupit labrte, kroz zube jel na dva prsta. I neće. Isapim u sebe da j čiča Pera Fićkalo stvarno bio čudo.