Ni posidali nismo a baka Tonka počinje: »Čeljadi prošli put ste divanili da sam slobodna i da mogu kako i šta oću e sam da znate sade više ni tako«. Strina Evča kroz smi: »E tako i triba. Kadli već prija Ta selo još ništa ne divani. Vala ste dobro izbirnili«. Baka Janja dodaje: »Vidim da se nisi pritrgla u čekanju od onda kasi divanila kako si nasanjala da se udaješ. I triba. Nek kogod proba štagod kazat na tebe. Ja ću im očitat. Jedino se brinem da s dobro izbirnila a i izračunala«. Baka Tonka onako priko volje objašnjava: »Janjo, Evča ta ni ono što mislite. Ni blizu«. Baka Janja raširiva ruke, pa će: »De kaži već jedanput. Neka nas zavlačit«. Saće baka Tonka, uzrujana: »Zamislite. Onaj moj najstariji Stipa bio  sa ženom i dicma prija nedilj dana. Kaže nisu mogli dođ za moj rođenda pa evo sade došli. I za rođendan mi doneli keru. Kažu da mi čuva. Zamislite, em rođendan prošo em mi kera ne triba. Šta mi ko ima čuvat? Nisam se stigla ni opirat a oni se spakovali i ošli na morje. Osto mi kera, kažu zove se Betoven«. Baka Marica će: »Pa dobro Tonka, ti sama u velike kuće pa nek čuva«. »E da j to sam tako. Ta j Betoven je kicoški kera. Da sam se udala mene b kogod čuvo i pazio a ni ovako. Da malo dite imam ne b se za njeg tako tribala brinit. Flajbas potrošila biližeć šta sve oko Betovena triba. On je posebne fele. Taj za živit u kuće pa još veliki izbirač. Triput nadan ga triba ranit i to ranom iz dućana. Triba mu i triput nadan vodu minjat i makar jedanput na dan ga na štrange po dvoru triba provest. Svaki treći dan ga triba prat i četkat. Zamislite još su rekli da ga ako traži pušćem nek mi spava na kraj noga. Još sam fali podglavu da ga metnem. Eto s otim Betovenem dobila i posov pa i trošak. Ima još al muka mi divanit. De sad kažte kako sam ja sade slobodna? Ja sam sade sluga«, objašnjava baka Tonka. Baka Marica objašnjava kako je kadgod bilo: »Ta di kera da j kadgod unutra unišo. Jio j šta j dobio. Bio za čuvat a ni za paradu. Tuđa mačka jel kokoš da uniđe u dvor oma bi sorovale. Još za bravu na kapije se nisi uvatio on javljo. Naš špediter s konjma čo kaj u sokak unišo. Javljo da se kapija otvara. Pokažeš kokoš na dvoru koju triba uvatit i on ju sam njuškom poklopi i čeka da dođeš«. Baka Tonka objašnjava da ni pokojnog Stipu ni tako služila ko što služi Betovena. Kaže: »A glete sad ovo. Izašla š njim na dvor kad ono komšijska mačka k njemu. Ona k njemu a on biž pod moju suknju. Gledim ja Betovena, gledi on mene pa se mislim ko j tu lud«. Baka Manda objašnja da njev Gara sam što divanit ne zna. Kaže: »U dvor mož unić al napolj nikako. Par lopova j ostalo poderani pantalona. Niki dan iz kočaka krmača pobigla a Gara ju časkom vratio brez da mu iko pomogo«. Isapim u sebe da triba pomoć baka Tonki pa se ponudim: »Ako date ja ću kadgod mogu doć na štrange vodit Betovena. Vi sam kažte kad«. Zafaljiva: »E dite drago ako tog Betovena dragi Bog ni poslo jeste. Kako ne b dala. Dobićeš i milošća, sam da znaš«. Na kraju će: »Vite i sami, kako j došo Betoven tako j ošla sloboda«.