Baka Tonka se ušuntrala pa nikako da sidne. Ka j nikako uspila sva uzrujana divani: »Čeljadi zamislite, mal nisam umrla«. Baka janja će: »Ta šta j tebe tako moglo trefit da si mogli umrit? Zdrava si, ni vrag t ne fali. Zimus nisi ni kinila. Ti s zaboravila i kako ti doktor izgleđe. Ajd divani«. Baka Tonka objašnjava: »E moja Janjo ovako j bilo. Niku noć nasanjala odviše veliki belaj. Nasanjala svatove. Da se udajem. Sve kako j kadgod bilo. Čauši se čuju na sokaku a mene stra uvatio. Krenem bižat u zadnji dvor pa u bostan. U bostanu se zapletem u bundive pa se zabatrgam i spadnem. Kako sam spala tako se izasna trgnem. Otvorim oče i vidim surduknila se s kreveta. Kako god, odlanilo mi kasam vidla da ništa od svatova«. Strina Evča sam što ne pukne od smija: »Baka Tonka ta nekate tako. Ta vi ste slobodna žena kako se moderno kaže. Da ne mož bit slobodnija. Otkaste sami? Ni keru ni mačku nemate. Možete kako vam volja, ko Šokcu post. Ta bilo b kasno da ste ošli za kogagod prija deset godina. Di piše da se vi morate udat. Sam priđete jedno kod drugog. Taka j moda danaske. Nikaki to danaske ni belaj? Vaš Tuna već dvajst godina nanom svitu. Možda j tamo već davno našo kaku«. »Evča, ti se sade sprdačiš samnom«, sva snuždita će baka Tonka. Svi usmi. Otkapča pucada na frosluku baka Janja pa će: »Tonka otkale si sade svatove nasanjala? A pravo da kažem Evča ima pravo. Ni to vala najgorje na svitu da ti se može desit. Ti si kako Evča kaže slobodna žena«. U sebe isapim kako će sutra snig padat kasu se baka Janja i strina Evča u čemugod složile. Odvezala se vala od jida marama baka Tonki. Odgovara: »Otkale mi došli svatovi? Evo. Cigurno od tog što cilo selo od niki dan divani se da j baka Ruža ošla za čiča Minka. Na kraju ispalo istina. Tako štagod selo ne pamti. Jedni divanu da su skrenili a jedni da tako triba. Sprdaču se šnjima da će svatove pravit. Eto vala mi to došlo uglavu i ja oma nasanjala svatove. Al da znate, neb ovaka slobodna vala išla nizakog. Da mi poslidnje«. »Bome ima tu štagod što divanite al vala j bolje it u svatove jel štagod slavit neg it na saranu?«, strina Evča će. Ope svi u smi. Baka Manda dodaje: »Čeljadi, de mi kašte šta j nje spopalo. Ružin umro prija pešest godina. Ni oladio se nije a ona već našla drugog. A Minkoš već po vika udovac. Šta j njeg spopalo? Bili slobodni kako kažete a sade odjedanput«. Vidim zakuvalo se. Baka Marica objašnjava da niko nema pravo štagod kazat na Ružu i Minkoša: »Bolešljivi da nema šta im ne fali a dica im sva ošla na truli zapad. Niko im od nji vrata ne otvara do Sisveta, Uskrsa i Božića. I komu smeta da se i uzmu? Nikom dužni, od nikog ne kradu«. Ja se ne razumim ute stvari al se sitim da se Majka niki dan baš covala na dadu. Potli mise bio na kartanju pa produžio do koje doba. Tako j povuko da j fećko dok divani. Stalno ponavljala: »Ja sam izbirnila. Niko mi ni tiro«. Ni to ni prvi put no uvik ju brzo prođe. Študiram dokle smo dotirali od baka Tonke i njezini svatova. Divana tri džaka. Ako ništa drugo slobodno divanit.