Čeljadi faš Joza koda j malo skrenio. Al kase bolje proštudiram uvik je bio taki, voljio divanit. I danaske ono što mu ostalo par pajtaša zovu ga Joza Divan. Tentali ga jedno vrime za ono kase udvaro. Ka j sve išlo ko po loju i cura sve čeka da ju već jedanput poljubi a on divani pa divani. Usta ne zatvara. Cura ni mogla dočekat okrenila se i ošla. Sve izdivanila drugama pa se sprdačili š njim. Ako j za divanit se faš zaboravi jist i pit, bome i ljubit pa bilo i kući otić. Bilo da sam ga par put uvatio kako se sam sasobom divani. Ope poručio da će doć njegov unuk zarad mene. Štaću neg it. Tako i bilo. Unilazim u podrum kod faša kad tamo i dica. Vrag zna kaje pokupio. Kako mu sam ni mrzilo. Taman niz skaline iđe fašova snaja i nosi gibanice. Faš će: »E sade pogodte od čega j ova gibanica?«. Dica isprava ćutu pa potli probu potrefit. Faš će: »E bome niste potrefili. Ovo j dudem gibanica«. Dica viču: »Take nikad nismo jili«. Tonka viče: »Čiča Joza nikad nisam čula da tako štagod ima«. Viču uglas ko guske da su čuli za dude al da im niko ni divanio za šta se sve hasniru dudi. Faš divani kako j kadgod davno bilo take dice kaja su se skoro i otranili na duda. Da j duda bilo po cilom selu. Da j bilo bili i crni al i oni najslađi koje su Morge zvali. Kaže da su Morge bili ni sam najslađi već i najkrupniji. »Ta jili smo i sami duda a i s kruvem«, faš će. Ja nastavljam: »Malo j nji imalo novaca za vašarit šećera. Sićam se da j stara dok je bilo duda često  gibanice od duda pravila. Dica se otimala za gibanicu a bome i veliki nisu marili koštat«. Gledim, dica baš i ne navaljivu. Nećku se. Ko i nebi. E kaj Tonka probala i rekla da j odviše fina gibanica za njom svi krenili. Dica viču: »Čiča Joza, čiča Marne ima još štagod oti duda?«. Sad ja već ko faš divanim: »Neg šta neg da ima. Ritko koja kuća da ni imala dud na sokaku jel u dvoru. Dico pa od duda se onda  najviše pravila rakija. Od dudare jače rakije ni bilo. Kažu i mrtavca j vala mogla probudit. A ako j kaki momak zadana jel naveče u selu košto dudaru malo koja cura se tila sotim ljubit taj dan. Dudara baš nikako ni merisala a ositila se na meter. Kose napio od dudare taj bio kažu lud sto gradi. No ni sam da j dudara pravila nevolje već je bila dobra i za na ranu kase posičeš metnit«. Faš se ne da: »Mi stajali na ćošku i imali duda u jednom i u drugom sokaku pa još u dva reda. Kad su krenili dudi spadat ako nis imo pajtaše za pomoć kupit dude taj dan propo za sigranje. A kasmo se bosi sigrali ispod nji moro si i odat kadgod i po duda. Od crni duda nisu se noge dale oprat i po nedilj dana«. Ko na kakom natecanju faš nastavja: »Al nisu dudima zabavljale ni guske ni patke a i krave su se kadgod znale zasladit kase čorda vraćala. Dico a kaj svinjče međ naspadane dude ošlo i izrivalo cili sokak majka što nikad ne cuje covala j za ispovidat se«. Kasu dica na kraju pitala zašto više na sokaku nema duda faš je reko  da j danaske taka politika za dude a ja još dodam: »A protiv politike nemož«.