Evo i škula završila. Fala Bogu. Svima bilo već dosta. Ja sam dobro prošo ko uvik. Kasam došo kući nado se dobit koakog milošća al rekli da sam već velik pa još taj  dan aj drva unašat. Čeljadi lito ni redovno ni počelo a mi drva već sprimamo za zimu. Taman uno pocipana drva kad unilazu baka Janja i druge. Majka časkom poiznašala stolceve i pometala je na dvor u ladovinu. Opro ruke, sunio dvi čaše ladnog soka od novi višanja pa se smistio. Baka Janja izdivanila kako su joj fala Bogu leđa popušćala pa će ope od škularski buna: »Čeljadi ovo se ne smiriva. Škulari se ne du. Al ovo više ni sam škularska buna već se pritvorilo u štagod veće. Evo sasu škulari rekli da b da se ope iđe birat. Oni bi ope te izbore, kako se kaže. A vlast se bome neda. Ta vlast čeljadi to j čudo. Svi ju ko ne bi al da spasu čeljad i državu eto se privatu. Študiram odavno na šta mi podsića ta vlast. I sitim se. Isapim da mi vlast podsića na suvaju. Barem ova vlast kod nas. Od maloći sam se voljila vozat na suvaje. I nane male i nana velike. Nisam znala šta j dosta. I ni sam ja da sam voljila suvaju već se čekalo na red za suvaju. Opiješ se od okretanja. Fino ti i ne b dole. Dok imaš novaca na suvaje si. No ovo j sade isto sam malo drugojačije. Sase bome ta suvaja i prominjila. Nema ono da se vozaš dok imaš novaca. Sade bome kad se kogod izbirne u vlast i sidne natu suvaju teško se iđe dole. Kako god se ope bira na suvaje ostaju isti. Možda se di koji i dišta malo prominji al sve ostaje isto. Kad se osladi nema dole«. Ka j od vlasti i politike tu nema da strina Evču promaši: »Čeljadi od kake vi suvaje divanite? Triba poštivat zakon. Šta kažu nanom sokoćalu od televizije? Sve radimo kako triba ute demokratije. Iđemo naprid ko nikad. Budemo l sade minjali vlast može sve otić u Burmu. Zna se šta kaže zakon i tako mora bit«. Svi se trgli ka j baka Janja skočila. Ona j uvik smušita i uvik poslidnja kaže al sade bome ni. Pa će i ona: »Evo i ja sam čula štagod od te suvaje. Čula sam da za Petrovo neće bit suvaje u selu. Jedni kažu gazda od suvaje se razbolio, jedni da su suvaju zabranili jer baš i ni ispravna a bome jedni i da Bog dragi tako oće jer je i ona od vraga izmislita. Kako će mo priživit brez suvaje?«. Svi usmi. Baš je potrefila baka Janja. Nastavlja baka Manda: »Ima pravo Janja. Ova suvaja što se vlast voza nema da stane a kamol da suvaje ne bude. Nema da se kogod razboli jel da neće a ako ne daj Bože štagod pofali da ni po zakonu prominji se zakon da paše. Ta koda su se rodili na suvaje. Kako vidim njoj ni dragi Bog ništa ne može«. I baka Marica ima šta kazat: »Evča, Evča... nave naše suvaje jel kako b rekla u vlasti kako sam ja vidla, ta tu ima sam divana od te tvoje demokratije i zakona. Sve to iđe nato kako napunit već pun buđelar. Zato b se na suvaju a niko ne b s nje«.  Sad i mene žo. I ja čo da suvaje neće bit na Petrovo. U sebe isapim da cigurno ima štagod što niko ne b sa suvaje. Naglas ću: »Cigurno j tu vrag tu umišo prste. Ko će drugi? Mi cigurno nismo krivi. Nismo mi izmislili suvaju«.