Baba pedeset godina bila udovica, sve vrime ostala čestita kad je pod starost iznenada vrag počo nazlabat. Nalatio se babe i čim padne veče on je slepta.
Probala svašta, molila i krunicu za krunicom, sve očenaše ožuljala, vraga nikako da skine s vrata. Kaže njoj jedna dobra druga:
– Iđi ti vračari, ta se skontračila s vragom. Ako ti ona ne pomogne, niko neće.
Oće vračara, kaže:
– Babo, samo Vi metnite dukat na bilugu, ja ću oma bacat karte i pozvat vraga za pomoć. Ovaj moj dida ni za dana nije baš velik divandžija, pa će se do zorni pivaca bar jedared do mile volje izdivanit sa smutipukom paklenim.
Baba sutradan poranila, a vračara je već čeka.
– Bio je.
– I šta ima novog?
– Veliko je novo. Baba, to vridi još dva dukata.
– Pa metnila sam jedan na bilugu.
– E, babo, tog je odno vrag.
Baba se misli: e, sad virujem da si se skontračila s vragom. Vadi dukate, al ne meće na bilugu već baci u džep na vračarinom keceljcu.
– No, sad već kaži.
I kaže vračara: vrag će se okanit babe ako ga ona nadmudri. Dosta je i samo jedared.
– A di ćemo se nadmudrivat?
– Di bi na drugim mistu već na dolu – uputi nju vračara. – Znate i Vi da se tamo sigraje vile i da je tamo vršaj svakaki duova i čuda i strašila.
Poranila baba za rose, pa kad je udarila dolom, a u ritu ima šta i vidit: uspentro se čak pod kuninu, zagrlio trsku, pa se na njoj žuža vrag.
– Ti i to možeš? – baba njemu misto Faljen Isus.
– Ha, baba, možem se ja i uvuć u struk trske, pa da mi ni zimi nije ladno.
Baba njemu pokaže šipak:
– Laži ti to onim ko ne viruje u Boga.
– Ne viruješ mi?
– Već sam kazala, a da iđeš u crkvu znao bi da ni popo ne pridiči dvaput.
Vrag poskoči ko da će kolo iskvrcavat, papkima zacipio trsku i provuko se u nju ko viter, pa je baba samo čula kako je iznutra pljunio, a trska zarasla ko rana.
– No, sad viruješ? – vrag se javlja iz trske, pa još i zasviro na nju ko na vrulu.
A baba:
– Na kraju konca mož bit i o tim divana.
Ričom ga zamličiva, a iz potaje bricu vadi. Baš tamo se našla crknuta mačka, sva se već nadula. Baba bricom fickac! – ocikla trsku i turila mački ispod repa.
– Vraže, bi l ti znao kazat babi di si sad?
On se počo posprnđivat:
– O, ti si zapravo luckasta. I ti bi se sa mnom nadmudrivala?! Di bi bio na drugim mistu već u trski!
– U trski si ti vraga očevog! Ti si, kume rogati i repati, u mačijoj gujci.
Kad je vrag povirio iz trske i vidio di je, s mačkom zajedno skočio u do i nikad više babi prid oči.
Pričala Marija Bačlija, r. Mamužić, Bikovo, rođena u Tavankutu
Pripovitke, 1998.