Prošo Uskrs, a baka Janja ope’ zove. Majka završila šule pa poslala po mene vunu i igle da baka Janja počne zokne. Kaže da se zafaljim što j’ počela šule i da zamoljim da započne i zokne. Bome ka’ sam unišo kod baka Janje, unutri vruće ko da j’ ciča zima a ni proliće. Ja odavno na kratke rukave, a baka Janja u popršnjaku. Evo iđu i druge. I one sve u popršnjacima. Uglas falju kako j’ kod baka Janje unutri odviše fino. A mene se bome evo časkom glava oznojila. Dok baka Janja nudi oće l kogod koštat lindzere, strina Evča već počinje. Baka Janja ju popriko pogledala. Prostriljila ju onako. Vala j’ misllila prva počet. Strina Evča će: “Prošli put smo divanili od Marte Frulicine, kako mal ni umrla od šećera a evo čeljadi niki dan saranili Martu. Kažu, umrla od vode. Saranili ju niki dan. Bila i ja na sarane. Pravo da kažem potli sarane na karbina više su divanili od veridbe što su imali u kuće neg od pokojne Marte. Svi bome falju da j’ veridba bila ko na televizije“. Dok je strina Evča divanila, baka Janja namišća maramu, zasukiva se: “Evča, ko da si pridositila od čega ću ja divanit. Eto, divaniš kako j’ Marta umrla, kaka j’ bila sarana. Kako su svi potli na karbina divanili od njeve veridbe. E, moja Evča, kako se sve brzo zaboravi. Svi se pravu grbavi, niko ne divani kaku veridbu naredila i napravila u korizme. Igralo se, pivalo, jilo i pilo a od najgorjeg da i ne divanim. Potli sam čula i ko j’ sve bio na veridbe. Bilo krstiti i nekrstiti, bilo i oni kojima na take veridbe i ni bilo misto. I ti sade kažeš umrla od vode. Ne b’ ja rekla da j’ od vode. Dragi Bog Martu pozvo gore zbog čegagod drugog a ni zbog vode. E, sad da kažem ono što sam tila. Kako nisi spomenila da nam niki dan umro papa. Kako j’ bila sarana što svit skoro ni vidio. Tebe važna Marta i njezina sarana. Na pamet ti ni spalo da kažeš štagod od našeg pape. Kaki nam papa bio? Kako j’ bio za sirotinju, slabe i bolesne, čak i u one što su u zatvora. Kako j’ bio za mir, kako j’ obišo svit i svagdi divanio kako triba bit milosrdan. Kako j’ bio čeljade ko i mi. Ni gledo da živi gospocki u svile i bogatsvu. Do j’ život dragom Bogu, a bome j’ danaske skoro moda Boga spomenit sam ka’ j’ nevolja. Kako se nisi sitila reć da će papa Fanja odviše falit ovom svitu“. „Jest, bome Janjo, pravo imaš. Ta jest da j’ Marta, kako b’ rekli, išla i dvaput na dan u crkvu, mogla j’ vala i spavat u crkve kad joj vira bila slaba jel nikaka. I sade ti nama Evča spominješ Martu a papu ni da naspomeneš“, baka Marica će. Baka Manda nastavlja: “Evča, misto da si rekla da se prvo izmoljimo za našeg papu Franju ti nam od Marte. Ona će dobit zaslužito. Oće u raj jel pakov to će vidit kad ode gore na nebo“. Baka Tonka skida popršnjak: “Čeljadi, naš papa Franja se moljio za cili svit, cigurna sam da b’ se izmoljio i za Martu da j živ. I na ’nom svitu cigurno se molji za nas. A i mi sade ne tribamo bit na kraj srca, tribamo virovat. Tribamo se moljit prvo za našeg papu Franju a onda i za Martu“. Isapim u sebe da cigurno nema vire bez molitve. Ako se ne moljimo za druge, kako će se kogod za nas moljit?