Kako j proliće došlo evo i laste. Nisam se ni okrenio za Uskrs došo i moj Marin. Kako j došo oma mi provozo po selu. Vidim puno selo limuzina i mal koja da ni iz stranske države. Isapim da smo sritni s lastama a bome još sritniji s ovima našim što su došli iz stranski država. Falu u svake kuće iz koje su ošli. Al šta b oni tu, vamo posla slabo jel nikako, sam te politike. Od nje se mal ko od našeg svita ovajdio. Ovako ko laste doletu, vidu svoje, ostavu novaca ako imu pa natrag. Čujem u kuće divanu da j Marin već spakovo kufer za natrag pa mi se steškalo al štaš. Prošo Uskrs, Marin za koji dan mora svojim putem. Život mu prolazi u odlaženju i dolaženju a mene u dočekivanju i ispraćanju. Žena jel snaja još uvik bacu za njim vodu iz lavora kad ga ispraću. Pomagalo jel ni al eto i danaske se to još radi. Faš Joza i ja sidimo isprid kujnice i divanimo se a bome vala skoro i po mal drimljemo. Ja ko opsinjan gledim kako laste pravu gnjizdo ispod strije. Isapim, baš mi čeljad imamo sriće a bome s druge strane moždak baš i nemamo. Kako se uzme. Dragi Bog nam do da se rodimo, da dice bude pun dvor, kuće ponapravljamo a ni ko laste da se svake godine seljimo. Ope isapim, sve napravili kako dragi Bog zapovida a dica nam ope odu na taj truli zapad za boljim životem. Od dice napravili laste. Pa ću kroz drimež naglas: »Marin skoro ko lasta. Kad pogleđeš puno selo taki«. Faš Joza se trgo: »Faše, šta Marin? Kake laste? Šta si se zagledo u te laste? Koji ti andrak? Ćutiš, ćutiš pa odjedanput. Disu ti laste došle u pamet?«. Odgovaram mu da mi nisu sam tako došle u glavu laste. Da j niki dan komšinica Ruža bila  pa se cilo vrime žalila na laste. Kako sam brložu dok pravu gnjizda. Kako j nedilj dana rušila gnjizda što su laste pravile dok je ni otirala. Gledim ga, čudim se kako j brzo zaboravio, pa ću: »Faše kako b bilo da ti ja rušim kuću. Ja ti dođem pomoć a ti tako. Faše ti si zaboravio kako j bilo u ono naše vrime? Bilo komaraca,muva, buva i čega sve ni. Oče nisi mogo otvorit . U uše su ti išli. Zavlačili se. Koliko bi ji bilo da ni bilo lasta? One su se nalovile komaraca i muva da b priživile a na kraju i da ji nama bude manje. Bilo lasta ohohooo. Na iljade. Zamisli da se svaka mora najist pa još izlegnite male naranit«. »Bome faše pravo kažeš. Sad mi došlo u pamet. Pa faše ni sam laste pa i slipi miševi su se ranili komarcima, muvama i tim kako kažu insektima. I oni priko godine ka j ladno digod na tavaneva spavu a čim toplije i oni evo su. Da ni tavaneva ne b imali ni oni di bit. Nisu se rušila onda gnjizda a još manje tavani faše. I laste i slipi miševi su nam bili od hasne. A kako j sade lasta sve manje a bome i slipi miševa. Imaš pravo. Imaš pravo, i ovi naši u ti stranski država i oni su ko laste dosta put. Kad dođu ima di mloga usta naranu pa još i kuće pravu. Ko još danaske u selu kuću pravi jel opravlja a da ni napolju jel da ni u politike. I ta komšinica Ruža ni baš ubavna što j otirala laste«, faš Joza će.