Baka Janju uvatilo u krsta i ne popušćaje. Poručila po majke da dođemo u subotu potli ručka. Divani šta j baka Janja poručila, kaže da joj se odviše žalila da se ni kadra maknit dalje od kuće, da ništa ne iđe na bolje. Študiram da cigurno ima štagod novo u selu kad nas zove. Pokupili se u subotu potli ručka kod baka Janje. Ni namistili se redovno nismo baka Janja počinje: »Čeljadi jeste l čuli da Knezovi mal što nisi ošli širom?«. »De čekajte baka Janjo otkale vam sade pa to? Pa prvi su u selu. Ta nikad im ništa ni falilo. Zašto je zovu knezovi to svi znu. Baka Ruža je još živa pa može posvidočit. Ta prvi knez u selu j bio njezin dada. Odonda je tako i zovu. Najviše zemlje uvik imali. A i sade imu na iljade jutara. Sve u dvoru nova mašinerija. U kuće vala svako ima limuzinu. Kuća ko u Amerike. Zet im u vr vlasti.  Novaca curi priko. Šta b oni ošli širom? Ja ne virujem«, strina Evča će. A baka Janja ko iz puške odgovara: »E saš čut Evča. Svi. Da znate, prvo da ni sve ni u zemlje, mašineriji, limuzinama, kuće i novcima. Drugo, moja stara druga Ruža mi bila prikjuče. Ta što s mal prija spomenila da j živa. Došla pa se izjadala. Sve maramke mi potrošila što sam imala koliko j suze i sopole brisala. I počne mi objašnjavat kako oni imu tri škulara u varoši i kako su svi ute bune što j sade. Kako ona i ćer peču i kuvu pa šalju za nje i druge škulare. I divani da vrag nikad ne spava, da se tu čovek od ćerke, njev zet umišo. Počo im prodičit kako to ne mož tako. Da j on u vlasti i da svi u kuće moru bit nuz vlast. Da se oma triba manit bune. Kaže da j počo i zapovidat u kuće, kako ovo kako ono triba. Mož ovo, mož ono a ne mož ovo. I kaže kako j onda njoj spo mrak na oče. Lipo ga kaže podsitila da se on udo u njevu kuću. Da se siti šta j i kaki j bio prija neg se udo. Da j bio gol i bos. Lipo mu kaže rekla da oma može počet raštelacija, oma da iđemo širom. Al kaže da mu i to rekla da tu ima i jedna greda, kvaka, da j kuća njezina i sve u ataru njezino. Da ako misli da iđemo širom to b bilo da može oma pakovat iz kuće ako mu ni pravo. Komugod ni pravo neg pakuje tako j rekla, kaže. Kroz suze mi rekla da su joj važnija dica neg zet. Da je volji više neg bilo šta na svitu. Da nikom više ne viruje neg njima. A i ćerki je rekla da oma može pakovat ako će stat nuz čoveka. Bome ćer ni trena ni študirala, stala na njezinu stranu. Nuz dicu, škulare. Kaže da j onda otvorila vrata i pokazala put zetu. Dalje j divanila kako j onda taj njev veliki zet obisio brundu, spušćo nos i reko da se neće bunit protiv nas u kuće a kamol protiv škulara. I čeljadi virovali jel ni tako j zetu potkresala krila da j oma ujtru moro nosit frišku gibanicu i čaje škularima što se bunu«. Baka Marica koda j jedva dočekala: »Čeljadi, novaca ohoo b dala da mogu sade bit sa škularima«. Baka Tonka i baka Manda tražu štagod da se nazdravi za škulare i drugu Ružu. Bome ja i strina Evča ćutimo. Ona vala ne smije ništa kazat a ja što nisam još veliki da b mogo štagod  kazat.