U nedilju, 15. septembera ove 2024. g. će se devedest i treći put u Sonte izigravat grožđe-bal. Kadgoda su se sami Sonćani sigrali, a u današnje vrime nema više nit dovoljno ljudi, nit novaca za obdržat ga. Tako sad u njemu sigru i strancki ljudi i žene i momci i divojke. Sigre sa konjma više nema, tj. nema pudara da jašu konje, a u selu nema ni konja dovoljno. Nema više ni „Cigana“ u njevi čatrlja, krpilonce, vračara, vraga, vištica, majmuna i medvida. Na stara vrimena nas još podsiti „perjaš“ sa punom torbom „perja“ (usitnitoga batica, ploda rogoza).
Puno toga se prominjilo, al igrokaz uveče na dan samoga grožđe-bala je osto isti još od fundamenta. Ostale su i pudarice i pudari (čuvari i čuvarice vinograda) što pivu i igru u okititi kolija. Još postojava i stari pudar sa štapom ispod pazuva za rastiravat lopove iz vinograda, sa zvoncim i krepetalom u šaka, za vijat škvorce. Ostale su narodne nošnje kitnjaste, živi boja, vikovima u cilosti ručno izrađivane. Ostala je banda svirača što pratu pivače i igrače na koli sa gizdavima konjma (baš zotu priliku otraniti i timariti) kroz cilo selo, pa istom zaustavu kolija na ćošova, a igrači igru šokačko i bačko kolo, jel „po dvoj“. Ostali su i kneginja i knez što su urediti da ne mož bit bolje. „Usigenču“ se u najlipše uredite karuce, pa se kroz cilo selo modu ko da velu: - Ta, nismo mi Šokci makar ko!
Na slike je Angelina Zlatar, Đokina (r.1960.g.). Ovu sliku je naslikovo uljanima bojama priko crno-bile fotografije naš Sonćanin slikar i fotograf Milorad Dželetović (1936-2012). Angelina je kneginja pedesetoga grožđe-bala, 1978.g. u svoji mladi 18 godina. Angelinin knez je bijo Branko Kuruc, Kuručev (1960-2021). Angelina je imala drik (stas) baš za nošnju, a oko sebe mater sa više stariji osoba koje su se razumile u nošnju i grožđe-bal, pa je bila uredita brez greške ko i njezin knez. Spravna držanja, ispravna ponašanja, vedri očiju i uvik nasmijana, lipa kneginja je zaslužila ovu sliku 150x100cm koja još i dan danas stoji na vidljivomu mistu u osnovne škule „Ivan Goran Kovačić“ u Sonte. To nije samo slika već pravi primer, što bi Šokci rekli, razgled, kako se kneginja triba uredit. Na pedesetogodišnjicu grožđe bala 17. septembera 1978.g. grožđe bal je trajo tri dana. 15. IX karucama je grožđe bal išo u Apatin, 16 .IX je bilo takmičenje pivača, a 17. IX je sigran cili dan i veče u Sonte.
Vako se nije u prošlosti uređivala samo kneginja grožđe-bala. Vako su se uređivale naše mlade (neviste) ka su se udavale, na sam dan vinčanja. Još jedamput su se uređivale baš isto tako prvu nedilju posli vinčanja na veliku misu. Na tu misu ji je vodila najčešće zaova koja je prostrla na vidnije misto nuz kore bili ćilimac (na kojemu su klečali na vinčanju mlada i đuvegija), a otkala ga je mladina mater baš zote prilike. Za vrime mise mlada je tu prvu nedilju posli vinčanja ope klečala na njemu i nikada više.
Šta je to identitet jednoga naroda jel njegovoga dila?! To su niti koje se protežu i čvrsto vežu svit (iako su možda kadgod izlizane i tanke) kroz vikove, svojim divanom, virom, nošnjom, ponašanjom i običajima.
Ruža Silađev