Posidali. Ponamišćale pregače i marame. Ka’ sam mislio da niko neće krenit, baka Janja će: »Čeljadi, ta jeste gledali ovi poslidnji nedilj dana kaka j’ tu halabuka bila oko tog pivanja. Oko te Evrovizije, kako zovu. Taman su ovi što miru ko j’ najbolji rekli svoje, taman smo se ponadali da će naš pobedit kad ono ništa. Ta kažu da j’ i drugi dobro bit, al to j’ sam’ divan. Nekate virovat, to se sam’ tako kaže. Nikom ni drago bit drugi. Kako god da j’ natecanje iđe se pobedit, prvi se pamtu i slavu. Jest da baš nisam razumila kako se ovaj naš pivač zove, jest da nisam razumila što j’ pivo, jest da j’ lipo skako pa još svi oko njeg. Jest da mi potli ka’ j’ sve prošlo u glave još zujalo, al vala to sve tako mora u ’ve nove muzike. Ta naš je, tribamo za našeg uvik drukovat štagod da je. Al mlogo šta mi tu ni bilo po volje. I pravo da kažem ni mi bilo pravo ka’ sam vidla ko j’ pobedio. Ta čeljadi, možda j’ tu i bilo kakog pivanja i skakanja, al, čeljadi, nisam mogla pripoznat ko piva. Jel piva žensko, jel muško opravito u žensko«. Strina Evči se oče svitlucu. Zasukiva se. Sa’ će baka Janju poklopit. Al malo ko može s baka Janjom izać na kraj. Nju ko poklopi taj vala oma sutra može zaminjit doktora u ambulante jel velečasnog u crkve. Za baka Janju svi kažu da j’ ta jila lisičji glava, da zna i što j’ dragi Bog zaboravio, na čemu svit stoji. Strina Evča će: »Baka Janjo, ta Vi ni malo, ni malo niste savremeni kako se kaže. Vi ko da živite ni u prošlom viku već u ’nom još prija od prošlog. Ta taka j’ danaske muzika, a i pivanje. Ako bi da ti svi razumu i još da pobediš, moraš po engleski sve. To vam je glavni divan u svitu. I ne možeš stojat dok pivaš ko drvena Marija«. »Ček-ček-ček, Evča moja draga, pa nismo vala došli dotle. Naš lipi divan, kako se kaže jezik, da to zaboravimo. Pa onda još i da po engleski skačemo. Pa mi ako ne držimo do našeg nestaćemo. Zaboravićemo po naški, a skakaćemo po engleski. Majko Sveta, neće bit kraj svita jel će oma sutra bit«, baka Marica će. Baka Manda objašnjava kako smo onda mi nagrabusili da ako tako bude dalje. Da će nestat i tamburaši, naša stara pisma, igranje i divan. Sva bisna će: »Ako j’ tako, ondak možemo zaboravit koji smo, šta smo. Ta čeljadi, zamislite da dođe na modu da tamburaši u svatova pivu na tom engleskom. Pratu, dočekivu mladu i đuvegiju. Svi muški a opravili se, prirušili se u ženske. Kaka će to cirku-komendija bit. Ta to j’ gorje neg kraj svita«. Na to će baka Tonka: »Mando, ta i tu j’ sve već gotovo. Ta jes vidla da tu više nema ni ženidbe ni udaje. O-ho-ho nji već prija svatova živu, kako kažu, na divlje i dicu podobiju. A da ne divanimo ono kad muški s muškima, ženske sa ženskima živu pa još svatove pravu. Dragi Bože dokle smo dotirali«. U sebe se mislim da j’ i na tom trulom zapadu mlogo šta ošlo kud ne triba. Sitio se da j’ nike godine pobedila na tom natecanju bradata ženska jel bradati muški opravit u žensko. I onda sam se čudio kaka j’ to putvarija. Ja se čudio, al cili svit ko da i nije. Ope’ se mislim u sebe, sam’ da to kod nas ne dođe. A ope’ se mislim da j’ možda i došlo, sam’ ja ne znam. Kako god, ciguran sam da j’ ovo sve više od pivanja, a ako j’ više od pivanja, šta može bit drugo neg kaka politika. I ko zna ku’ će nas sve to odvest ako nas već ni i dovelo, dragi Bože.