Već par dana sve ne virujem u ono što vidim i čujem na televizoru. Uvik mislim da čega god baš i nema, da tako štagod sam na filmu ima kad ono i ni baš tako. Kad ono evo vrag odno šalu, okrenilo se pa se i bogati bunu. Još kako se bunu, da se i vlast, vlada drmlje, da ne kažem država. I to bome u ni ma kakim državama već u onim od veći na tom trulom Zapadu. Paori zakrčili puteve, kako se sad moderno kaže »blokirali« Berlin i Pariz. I još mloga druga mista. Jest da se kaže da j’ vlast, država najjača, al bome sade se kako vidim i vlast, država mora proštudirat šta će. Mlogo tu mene šta ne iđe u glavu. Študiro sam par dana pa se mislim da j’ najbolje da ja dok je sve još friško zovem mojga Marina. On radi na tom trulom Zapadu pa cigurno zna otkal je sade odjedanput ta nevolja iskočila. Otkal tolike bune. Što b’ rekli: otkal vitar duše. Sitim se ja one mirakule od lap-topa, pozovem a on se oma javi. Ja ću ko iz puške: »Jel, šta se to gužva na tom trulom Zapadu? Kaka j’ to paorska buna u Nemačke i Francuske? Jel to istina?«. A on će: »Bome, dida, jeste, buna sam taka. I to baš tamo i tako kako si kazo. Ni na posov ne mogo otić limuzinom već biciglom moram«. Vidim da ne lažu na televizije pa mu objašnjavam i pitam kako j’ moguće da se bunu toliki i taki paori koji imu take velike traktore i kamione. Objašnjavam kako mi ne iđe u glavu otkale im novaca da sve to kupu, di šta i kako radu kad sve to imu. A Marin objašnjava: »E, dida, dida, tamo država podupire paore. Barem je do sad podupirala. Daje im kredite brez velike kamate, po jeftino što b’ rekli. Ta da vala daju novce i brez kamate. Ta daje im i kako se kaže ‘zagarantirane’ cine za ono što proizvodu pa još se ne moru čak ni sekirat di će i kako prodat. Daje jeftiniju naftu. Pa još dobiju i te subvencije. Bome, sve davala pa sad naštudirala malo smanjit pa s vrimenem i ukinit pa i poništit«. Slušam pa se mislim kako j’ moguće da i pored svega oni dižu bunu. Al ka’ se bolje proštudiram, vala se ne bunu od dosade. Kaže Marin da ako država, a država j’ vlast, počne manje davat paorima oni za manje novaca neće isto radit, štrajkovaće moderno kazano. Onda će sve poskupit, a kad poskupi ono za jist onda to svi ositu ma koliko se ima novaca. A i političarima ni sve jedno što j’ izgleda najvažnije. A po divanu ni na tom trulom Zapadu ne cvatu danaske baš ruže. Marin kaže da j’ već štagod počelo poskupljivat, al je kogod uvezo jeftinije pa j još pojeftinilo. Iz drugi država, vala iz Amerike, kupuje se žito, meso i šta sve ni jeftinije, još toliko jeftinije da ako potraje neće se baš tako više isplatit bit paor. Eto bune. A ka’ se bolje proštudiram i triba. Triba se bunit za sve za šta možeš. A ope ka’ se sitim i kod nas je litoske bila paorska buna. Istirali naši paori traktore. A naši ko naši, brzo su to rešili, znate već ko. Više se i ne divani. Ope ka’ se okrenem i proštudiram, bune su digod se okreneš po svitu. Bunu se rabadžije, dica, žene, ovi, oni, države, narodi. Al ti prefrigani političari znu tako nadesit da se više ne zna jel bunit se potriba jel moda. Često se na bune ni ne spomenu. Nama se vala ostaje sam moljit da od bune do rata ne dođe, ni u svitu a kamol kod nas.