Arhiv tekstova

Kad su pravljeni prvi salaši poljodilci su josag odranjivali na pašnjacima u pustarama, pa je salaš bio sa zatravljenom avlijom brez ledine. Na salašu se odranjivalo toliko sitnog josaga koliko njim je tribalo za se. Krupni josag se odranjivo na paši u atovima na pustarama, a kad je zazimilo spratio se u lagunicu (ukopanu staju). Onda još nije bilo peca, pa ga nisu imali kome prodavat. I za malo puštanog josaga da se drži prid očima pomaže ograda, a nju su najprija napravili od vrbinog opleta. Ravan je bila okićena dolovima i vrbama u njima, od koji su košarari (pletači) pleli oplete. O ogradi od opleta znamo od pridaka, a kako je izgledala, mož nagađat po opletu na ambarima. Taka ograda je bila visoka oko metera (100 cm), dosta da pod nadzorom mož držat sitni josag. Vrbov pleter nezakriljen od kiše i sunca kratkog je vika, u tom mu pomaže i navaćeno trunje na prutove.

 

Ograda od cipalja

 

Velika promina u životu salašara počela je u XIX. viku, kad su počeli odranjivat josag u stajama, za lakše odranjivanje napravili su guvno sa nastorom (steljom) i pićom (kabastom ránom) i ledinom. Salaši su bili bogati dračovima, a njegovo drvo se uzduž lako i najednako cipa. Kad se izvadio drač deblo bi se često oma pripilalo na oko 1,50 m. i uzduž iscipalo na ciplje (tačke). Ciplje bi se ukopavale duboko barem 30 cm i nagusto, jedna do druge med ukopanim stupovima nad zemljom visokim oko 150 cm, na svaki dva metera. Ciplje bi se pri vrvu uplele izmed dva deblja drota.  Po vrvu ograde se razvuko bodljiv drot koji je pričio marvi da priko ograde pase lišće voćaka.

Ograda od cipalja je dugovična i svaka je obično nadživila onog ko je napravio. Još i danas ima ograda od cipalja koje su napravili u tridesetim godinama prošlog vika.

 

Ograda od okrajaka

 

Onda su erdeljske balvane u pilanama raspilavali na daske ili grede, a kao otpad dobili okrajke, koji nisu jednako debeli i široki. Od raspilani cološki (1” = 2,54 cm.) dasaka okrajke su salašari hasnirali za ogradu ledine, a od raspilani fosni (2”) okrajke su hasnirali za patos čardaka ili daščare. Okrajci su većinom bili od jele i smreke, a podigdi i od lipe, a dobrim jeptiniji od redovni dasaka.

Za ogradu cološke okrajke široke dvadesetak cm su u tri reda s unutrašnje strane uzduž i s malim razmakom prikovali za dračove stupove raspoređane na svaka dva metera. Izmed stupova su nad okrajcima razvukli bodljiv drot u jedan ili dva reda. Falinga ovaki ograda je da su klinci, s kojima su daske prikovane za stup, vrimenom zarđali, popuštali pa i ispadali. Zato se ograda svakog prolića do Đurđeva prigledala i di je tribalo opravila. U ogradi izmed dva salaša di su okrajci na kraju blago suženi, kroz otvore su mladi i nakostrišeni neristovi nasrtali i odmiravali snagu, a i pilež se provlačio i mišo s komšinskim. Ovake ograde pravile su se većinom do I. svickog rata.

 

Ograda od opkopa

 

Na velikim gazdalucima od nikoliko stotina lanaca zemlje di se gazdovalo iz jednog salaša sa čak do desetak lanaca (1 l = 7200²). Na priliku Skenderović - Lešini na Vanteleku u gazdaluku od blizo 300 lanaca, imali su salaš, ledinu sa tvrdinom i mlakom nuz rit na oko deset lanaca (oko 72000 m²). Dio tvrdine su ogradili jendekom, meter sa meter, a iskopana zemlja izbačena je na spoljašnju stranu. U iskopinu su odozgor na svaka četri metera ukopani dračovi stupovi, a med njima je u dva reda razvučen bodljiv drot. Marva je pasila do jendeka, a zbog bodljivog drota ovaku ogradu nisu probali priskakat ni telad ni junad. Marva mož poskakivat, al samo na ravnom i udalj, al nikako i uvis. Zato je mirno pasila oko jendeka, pa se nije morala čuvat. Za par godina zemlja oko opkopa je zatravnila, pa kiša nije spirala zemlju u jendek.

Od kasne jeseni do prolića vitar je u opkop nano kojekakog trunja, kiša s vitrom je sprala i dosta zemlje, nataložila jendek. S prolića, kad je zemlja promanila, lopatama i ašovima su izravnali jendek pa je on uvik bio jednako širok i dubok.