Arhiv tekstova

U salašarskom poljodilskom domazluku ledina je zatravljeno i naritko neograđeno misto s onu stranu zgrada poređani u avliji. Naspram atara je veći komad, a naspram druma je manji komad avlije. U subatičkom ataru skoro svi ušoreni salaši su ograđeni, a još i u XX. viku su najviše usamljeni salaša neograđeni. 

Ledina je velika kolika triba domazluku, od oko po motike (m. = 720 m²) na malim gazdalucima, do nikoliko lanaca (1 l. = 7200 m²) kaki je bilo na velikim gazdalucima od više stotina lanaca  zemlje. Na manjim gazdalucima, na priliku u salašiću, ledina je često sjednana s avlijom. Salašari su se starali da njim i avlija bude što više zatravljena, manje se praši i ima manje blata. Uređena ledina je ukras salaša.

Kome su mličika, bokvica, majkina dušica, dikica najčešći korovi dosta gušili travu na ledini, s prolića su korov pokosili, travu ostavili da naraste, provlata i raspe o sime. Posli je trava na ledini bila gušća. Zrilu travu su pokosili u sino i posli puštali josag na ledinu.

Posli prioravanja pašnjaka u rodne njive i odranjivanja josaga u stajama, od sridine druge polovice XIX. vika, ledina je od velike gospodarske hasne u odranjivanju josaga i u razvoju društvenog, osobito zabavnog života salašara.

 

Josag 

 

Josag odranjivan u staji bolje je napridovo ako je dosta vrimena provodio na ledini u prirodi na friškom ajeru, na suncu, pasio travu i krećo se. Salašarima je pilež bio puštan po avliji i ledini vazdan, a marvu, ovce i svinje su puštali na ledinu s prolića kad je trava krenila (počela bujat), od oko Đurđeva (23. IV.) i do oko Mijolja (29. IX.), tj. do prvog mraza. Marvu i ovce su na ledini ranili zelenom pićom (mišlingerom, zapercima kuruza i sl.), pa su nuz pašu šporovali i na zrnatoj rani. Pilež je na ledini i po avliji, a tušta njeg i čeprkanjem po đubretu, poijo buba i njevi larvi. Josag iz staja na ledini moro se čuvat, pazit da svinji urođene navade ne riju ledinu, da marva ne dovaća lišće sa voćaka s onu stranu ograde, da se od alova vrate na ledinu, a ne odu u avliju. Josag je čuvalo starije čeljade ili dite kadro za taj poso. Salašarima je pulin bio od velike pomoći jel je s užitkom pazio na josag, pomago onom ko je bio pastir.   

 

Društveni  život na ledini

 

Ledina je kao na pladnju udiljena salašarima za društveni život. Na suncu je, uskraj ima lada, čista je, u nju mož stat i više naroda neg koliko se nada po pozivu na provod. 

Za zabavu podesna ledina bi se u subatu ograbljicala, a nediljom se josag nije pušto na nju. Po adetu su se divojke po nikoliko nedilja prija dale na glas kad će koja pravit kolo, igranku. U kolo je mogo doć ko je tio. Igralo su na ledini, a ako je natrčala kiša sklanjali su se u ambetuš, pod nastrijice isprid staja, pod šupu i sl. Igranka je trajala poslipodne od oko dva sata do prid veče. Kad se bližilo vrime da zvižđe pokaže svinjarsku zvizdu svirci su odsvirali marš (razlaz), gosti su odtabanali svojim putom. 

Svaki uzrast se zabavljo obaško. Muška dica su imala svoje sigre kojima je tribalo dosta mista (klisanje, vrepčanje i dr., u novije vrime i fudbalovanje) Curice su se obaško zabaljale (erberečke, jančike i dr.).

Udomljeni i stariji muškarci su se u avliji ili na manjem komadu ledine filkali ili kartali duraka, a drugi su kibicovali ili divanili. Žene su obaško divanile.