Arhiv tekstova

Ovčinjak

 

Do sridine druge polovice XX. vika, skoro da nije bilo salaša di nisu odranjivali do desetak ovaca, najviše rad vune, a onda i da njim dotekne jagnje za Uskrs i ako mož muško šilježe-škopac (kastriran mlad ovan) u risu, pa i u berbi vinograda. Ako je bilo više škopaca poklali su ih u risu, a vrimešnog škopca obično u branju kuruza.

Za ovce su napravili velik ovčinjak koliki triba od nabijanice, zgusnute trske ili su ga prigradili u budžak šupe, za zakrilje 5-6 ovaca s jaganjcima. Iznutra je natkriven, doli s prostrtim nastorom i unutri prigrađen za jagnjenje ovaca i manjom ogradom za jaganjce. Spolja je bio obor i u njemu alov i žagre na koraćama. 

 

Guščinjak

 

Oko sridine druge polovice XIX. vika, posli bujanja prometa žitarica i stoke na hetijama i vašarima, počelo se trgovat piležom i guščijim perjem. Trgovac je došo na salaš pogledat perje, obaško kupio čupovinu (prvo čupanje sa često zakrvavljenom badrljicom), redovno perje i paperje koje je bilo najskuplje. Kad su se pogodili za cinu, čim je perje prišlo priko maže oma je isplaćeno.

Odranjivalo su toliko gusaka koliko je doteklo ráne i da se osim simenjaka druge guske u adventu ukljukaju. Guščinjak se pravio od valjaka, obično nizak do oko 120 cm, širok oko 2 m, a dugačak koliki triba. Za desetak gusaka ni se pravio guščinjak, već su ih zatvarali u dio svinjaka ili pod šupu u budžak. Na dosta salaša ostavili su guske noćivat, od vedrim nebom. Nevrime njim nije smetalo, a po nevrimenu su ih zatvorili da njim se perje ne izvalja.

 

Kokošinjci

 

Kokošinjac je zakrilje kokošima. Pravio se od nabijanice, za oko stotinak košivi. Zidovi su mu debeli najmanje podrug šuka (oko 40 cm), dugačak je barem 2 m, a iznutra visok oko 180 cm. Dvovodna krovina je trska ili crip. Podiko je kokošinjac ukopo na dvi-tri basange, da zimi bude što vrući, onda će s prolića kokoške prija pronet (počet nosit jaja). Podiko je u kokošinjac uziđo banja peć koja se ložila spolja. U grijanom kokošinjcu kokoši su ranije prokvocale i izlegle piliće, pilići su bili u vrućem, zakriljeni u ožuljku i noćom u travnju. Pilići dok su u paperju, dok ne operjave, ne podnose ladnoću, a nije ih zgodno držat u kovčegu u pododžaku ili u volarici, jel praše meljavu (ránu pilićima), pa i vonjaje, a to smeta čeljadima i još više marvi u volarici.

U kokošinjcu su naokolo nuz zidove poređana gnjizda za nošenje jaja, jel dosta stanarica nisu puštale ujtru ogledane kokoške napolje dok nisu snele jaje. Ako bi puštili kokoške da napolju snesu jaja, morale bi vrebat po kokodakanju di su ga snele i da ih skupe prija neg ih poidu vaške ili pacovi. Unutri u kokošinjcu su napravili sidala kokošima, di su u vrvu sidili pivci. 

Sa kokoškama su noćivale i morkače, koje su većinom čak i u srid zime radije noćivale u kruni drva. Morkače se nisu rovašile, sve su lugavog ili naritko bilog perja, pa ih u ušorenim salašima stanarice nisu razaznavale. Nikad se nije znalo ko koliko morkača ima.

U proliće, kad se naleglo više pilića neg koliko ih je moglo stat u kokošinjac, onda su za nji opleli kulače, nalik na kup od vrbovog opleta ili od trske, pa su posli odranjeni pilića trščane kulače rasprcali.

Salašari kojima je ledina bila pod dolom, odranjivali su i patke, koje su se ranile punoglavcima, pužićima i drugim sitnežom u plićaku ili na trski ispod vode. Kad su se naile, plandovale su na travi u mlaki dola. Uveče su ih zatvarali u kokošinjac ili su za više pataka napravili pačnjak, nalik guščinjaku. Salašari dalje od dola nisu odranjivali patke jel u avliji di je bilo makar malo vode, patke su od njeg pravile blato. Pućke su se odranjivale s drugim piležom i obično su i za nji imali napravljeno zakrilje nalik na guščinjak ili su ih zajedno držali sa kokoškama, a ko ih je odranjivo naveliko za naprodaj u adventu, napravio njim je obaško zakrilje.