Arhiv tekstova

Svinjak je obaško nap-ravljena zgrada, a mož bit i sklepano zdanje za držanje svinja. Napravljen je iz dva dila: zatvoren i pokriven i otvoren dio – obor. U domazluku su ga smistili med čeljackim salašom i stajama, najčešće tako da se iz salaša mož nadzirat ulaz koji je sa oborom okrenjen na dolnjak. Velik je naspram tog koliko ima svinja, od jednog do više desetina, čak stotinak svinja. Nuz salašarske svinjake bilo je i drugačiji, veći svinjaka, za po nikoliko stotina svinja, koliko su znali imat podikoji gazde koji su se bavili gojenjem svinja naveliko.

Za više svinja svinjak je isprigrađivan za obaško držanje svinja naspram tog koliko su veliki i za koju naminu se odranjivaje. Na priliku: obaško su simenjaci (za priplod) nerist(ovi) i krmače, zaljučeni prasici, šildani (nazimad), ranjenici (tovljenici). Iznutra je svinjak prigrađen obično daščanom ogradom visokom 110-120 centi, a koliko je iznutra širok toliko je i spolja širok flasterovan obor, koji je obično veći od zatvorenog dila. Obor su najčešće ogradili daščanim okrajcima jel su dobrim jeptiniji od iskrojeni dasaka. Obor je spolja opasala cigljama flasterovana staza.

U većem gazdaluku di su odranjivali i po stotine svinja, ispod tumbasa (dolnji dio) čardaka izhasnirali su misto od zemlje na uvis oko 120 cm. za svinje, koje ne triba često nadzirat – simenjake, ranjenike i dr. Ispod čardaka su iznutra prigradili svinjake, koliko je dopuštala dužina čardaka. Često su isprid napravili i flasterovali obore.

Svinji se u oboru nauče balegat i mokrit na istom mistu, pa je za dana bilo lakše očistit obor, pričit širenje smrada po avliji.

U pokrivenom dilu svinjaka po zemlji se prostrla slama da svinji zimi leže na slamnim nastorom pokrivenoj zemlji. Kad su se ranjenici ugojili na oko meter (100 kg) težine i po flasterovanom oboru njim se prostrla slama, pa su od tog nastora pravili đubre (stajnjak) od obilnog baleganja.

Svinji su se najviše izležavali u oboru, a kad je padala kiša i kad je u obor uprlo sunce kanikule, onda su se sklanjali u zakrovljen dio svinjaka. U svinjama je urođeno da ránu traže i rijanjem po zemlji. Ako se oma ne spriči rijanje kadri su izjamavit obor. Svinje su pričili u rijanju kad su njim u nozdrvu uvukli brnjicu, bilo kupovnu ili još bolje kad su njim šilom probušili vrv nosa i uvukli komadić drota i spolja ga klištama zavrnili nikoliko puta. Brnjicom se čuvo flaster u oboru.

Podiko je na čardak naslonio i jednim dilom krovom natkrilio obor, da ne kisne, da svinji i po kiši mogu ležat u oboru. Mana natkriljenog obora je u tom da je svinjama doteklo manje sunca. Bilo je gazda koji su iznad obora, koji je okrenjen na dolnjak, napravili trščanu ili drugačiju striju da u kanikuli pravi lad ranjenicima.

Ranjenike su gojili u većim oborima, pa su za tu priliku razgradili svinjak iznutra, proširili ga, jel kad se ranjenici ugoje oko jednog metera i više, onda njim triba dvared više mista neg dok su bili šildani. Da bi ranjenici što više metnili na se (ugojili se), što bolje izhasnirali ránu, njima su je zamećali prikrupom, zimi često podgrijanu nasuli u alov, da svinji što prija poidu ranu i legnu otpočivat.

Isprid obora držali su na ogradu naslonjenu gvozdenu lopatu i korovsku metlu za metenje obora i trunja iz alova.

Čest je bio adet da se na vrata obora svinjaka kao srića prikivala izanđala i s konja otpala potkovica, nađena na putu.