Arhiv tekstova

U volaricama se odranjivala samo marva (goveda), pa je naspram nje bila i udešena, sa spolja dodatim korlatom. Marva je u volarici svezana za jasle koje su sa dnolom od zemlje u cm: visoko oko 60, u dnolu široke oko 60, iznutra duboke oko 35. Marva ránu ide samo iz jasala, nema žagre.

Ako su jasle naslonjene na nabijanicu onda su često isprid nji zid obložili daskama, visoko barem po metera, da ga marva rogovima priko jasala ne ojamavi. U našim su salašima male i sridnje gazde napravili volarice  za desetak-dvadesdetak komada rogate marve. Velike gazde su pravili dugačke volarice cigljom iziđane, sa uzduž svezani više desetaka marve u dva reda. Govedar je manje išo oko marve, brže je naranio, očistio đubre (stajnjak) i prostro nastor (stelju).

Na velikim gazdalucima obično su krave mlikulje bile u jednoj volarici, zaljučena telad, junad i bikovi odranjivani su u obaškoj volarici, a obaško je i volarica za volove i katkad s njima i za bivole. 

U volarici je bio jedan ili više stočića za mužu krava, vile za steranje nastora, metla, a na zidu najprija fićura (lojanica), posli kamenica i naposlitku fenjer.

 

Korlat

 

Korlat je obaški ispust za marvu, blizo volarice, a često je naslonjen na nju. Ograđen je jakom ogradom, barem je tri puta veći od volarice, petnaestak meteri dugačak i desetak meteri širok, za desetak komada marve. Od ranog prolića do kasne jeseni, naspram vrimena, korlat je bio i kao otvorena litnja volarica. Ograda je od dračovi stupova, od zemlje visoki najmanje dva metera i na oko svaka tri metera jedan od drugog. Dio stupa ukopan u zemlji obgorili su da ne trune, da traje duže. Stupove su sastavili popričnim dračovim pojasacima od okrugljača ili cipanica, najčešće sa uzdužna četri reda, da se ni telad ne mogu provuć ili priskočit pojasac i izać napolje. Pojasace su za stup kadgod pročvršćivali kovačkim šrofovima, nalik torban šrofu, a i obvezivali jakim drotom (pocinkovan ~ 3-4 mm.) da ograda izdrži teret slabijeg marvinčeta kad ga povija jači i sabije na ogradu korlata. Ogradu nisu sastavljali klincima jel je u dračovinu teško utuć klinac i na nikoliko centi, a kamol ih klincom sastavit.

Korlat je obično s dolnjaka i okrenut na sunčanu stranu. Iznutra nuz ogradu i malo dalje od kapije, često je za marvu zakrilje, manja nastrešnica na stupovima i ispod sa jaslama. Obično je zimi volarica tisna za svu marvu, pa je dio marve zimovo u korlatu. U jesen su ogradili nastrešnicu uvis naslaganim đubretom, ritko čimgod drugim. Ispod nastrešnice su zimovale zasušene krave (koje se ne muzu) do telenja, junad koja se goje (tove) i najčešće volovi šareni ili podolci (madžarci), pa i bivoli. Korlat je uvik sa dvi kapije, nasuprot jedna drugoj, da se kola kod izvlačenja đubreta ne okreću u korlatu. Kapije su široke najmanje tri metera i otvaraje se u avliju. 

Marva je u korlatu izgazila i dobro izmišala balege i zeleno rašće sa slamom, koja je vrimenom istrunila, đubre je sazrijalo za torenje, u zemlji se friško rastvaralo i takog ga usiv izhasniro. Salašari su kadgod od đubreta pravili ganj kojeg su reduše liti hasnirale za ogriv ispod sadžaka.

Oko korlata su posadili dračove i podikoji brist za lad marvi koja planduje pod njim. Krave vole sunce, kadre su satima ležat na suncu kanikule.

Podiko je korlat napravio za volaricom ili na njezinom čelu u zabatnom zidu s dolnjaka. U sridi zida su vrata marvi da iz volarice iđe u korlat. Mana ovakog korlata je što marva iza volarice nije na vidiku ili se vidi samo jednim dilom, pa je čeljadima iz ambetuša teže nadzirat korlat. Dobra strana taki korlata je što se ne triba bakćat oko tiranja marve u korlat ili iz njeg u volaricu.