Arhiv tekstova

U većem domazluku sa više čeljadi, koliko ih je znalo bit u velikoj obitelji ili u obiteljskoj zadrugi, u stajama i po avliji poslom su vazdan išlo tamo-vamo. Makar kad njim nije bilo zgodno uć u sobu ili kujnu salaša, jel su u njoj bila i čeljad od bebe do starina. 

Svakog dana od namirivanja dok ne svane pa do namirivanja uveče čeljad imadu posla oko josaga, očisti se đubre, pomuzu se krave, stere nastor, iz guvna se donosi pîća i dr. su svakidašnji poslovi. Da bi čeljadima u poslu stvorili podesnu sobu za dana, a da ne remete one koji žive mirnije, skontali su i u gazdačkijim salašima napravili obašku »malu kuću«, s većom čeljackom sobom i sa pododžakom, bliže obaškim i većim stajama. U njoj se živilo kao u čeljackom salašu, ali se skratio put do staja i bunara. Čeljad su često išla u sobu »male kuće«, u njoj su ili (jeli), otpočivali, zimi se odgrijavali u zapećku i sl. 

Po izgledu i hasniranju »mala kuća« je nalik na čeljacki salaš brez čiste sobe i ambetuša tj. ima sobu okrenutu na dolonjak, »kuću« i pododžak, a nema obaško kujnu i špajc. Najčešće je šporelj/kujna nuz banak ognjišta peći u pododžaku. 

U »malu kuću« iđe se kroz »kuću«, iz nje oma na stranu u sobu na dolnjak, naprid u pododžak, sa bankom i ložištom za peć u sobi i katlankom. Bilo je dosta mista i za pranje košulja (rubenine). Podigdi s onu stranu stražnjeg zida u avliji je krušna peć, sa četri stupa potpačena natkriljenom trščarom. Peć se ložila iznutra iz pododžaka, a hasnirali su je liti da se ne grije soba »male kuće«.

Soba je obično malo veća od sobe u salašu, ima dva-tri pendžera sa vidikom na staje i kapijom u salaš. U njoj je parasnička peć, najčešće dvoje nenamišćene drvenice (kreveti) u kojima se za dana otpočivalo, noćivala su odrasla čeljad iz obitelji, obično divojke, digdi sluškinja ili guščarka. Šporelj sa lernom je bio u sobi ili najčešće u pododžaku. 

Obaške »male kuće« imali su salaši »na tri zida« naši komšija, s bajmačke strane Luke i sa đurđinske strane Stipe Stantića-Svetog u Đurđinu, Nikole Stantića-Šilara, mog pradide u Maloj Bosni, Ivana Šokčića na Šebešiću i dr. 

 

»Mala kuća« nuz staju

 

U skromnijim salašima di su u istoj staji košara i volarica, »malu kuću« su obično pravili pod istim krovom sa stajom, ali nuz jedan od zabata i ispod nastrijice. Ovaka »mala kuća« je dobro izmiškulirana jel je od ketrenca kod staje, s jednog kraja ambetuša pa do »male kuće« na drugom kraju, sve pod jednim krovom. »Mala kuća« ima istu naminu ko i obaška »mala kuća«, ali je podesnija jel je pod istim krovom sa stajom, čeljad rad josaga manje kisnu. Taki raspored je u salašima iz sridine druge polovice XIX. vika, na priliku: salaš Paje Sudarevića (mog pradide) na Đurđinu, ili salaš iz početka XX. vika Jose i Martina Gabrića na Verušiću, braće i sestre Stantić-Zizini u Maloj Bosni, Jose i Pere Ivkovića u Maloj Bosni i dr.