Arhiv tekstova

Kad su naši stari sa blagom (domaćom živinom) došli u ovaj kraj, većinu su ih s blagom smistili u pustare. Čeljadima su prve nastambe bile zemunice. Velik iskorak u bolje bio je kad su počeli pravit salaše posli odlaženja Turaka iz ovog kraja.

Salašari su friško uvidili da za spremanje rane nije uvik najpodesniji pododžak. Liti ne mogu kuvat ili peći ranu u peći jel će ugrijat sobu, biće zdravo vruća za spavanje. Ni napolju ne mož kuvat ranu po rđavom vrimenu, pa su napravili kujnu nuz salaš kod zabatnog zida na dolnjaku, sa pendžericom u avliji. Kujna je najprija bila doziđana cigljama ili valjcima, skučena, samo s toliko mista da se reduša u njoj mogla okrenit oko šporelja i astalića. Tesarska vrata su se otvarala na zid salaša. Šporelj je bio ziđan, brez lerne, sa dvi plotne od salivanca. 

U starijim i niskim salašima »na dva zida« tavanica u doziđanoj kujni je bila niska, dobrim ispod dva metera. Da se u njoj čeljade komotno kreće pod su ukopali za dvi basamage, pa je od poda do plafona bilo oko dva metera. 

Salašić je sa dolnjaka imo kujnu. Naspram mista je i toliko veliki astal sa hokedlama, vrimenom i s kredencom za sude i sa drvenicama (krevetom) nuz zabatni zid. Na zabatnom zidu je obično i pendžerica iz koje se vidi ulazna kapija, a često ima pendžer s pogledom u avliju, ali i da kujna bude svitlija. 

U pravljenim salašima »na dva zida« kujne su pravili odjedared sa salašom toliko komotne da su popriko nuz zabatni zid stale drvenice, kujna je toliko komotna da u njoj reduša ima mista za sve sude i sersam za kuvanje, od lončića do sinije (daske za razvijanje tista). 

Veću kujnu u salašu s manje čeljadi hasnirali su da u njoj i idu (jedu). Zbog tog su sve više priko dana, a najviše uveče, bili u kujni. Kujna je postala odaja u kojoj je šporelj potpaljen već od ujtru, za uskuvavanje mlika i spremanje ručka, posli užne, pa do uveče ako su kuvali večeru. Po vrućem posli užne nisu ložili u šporelj, a čim je zaladnilo u njemu se vatra takoreć nije trnila od ujtru do uveče. Ložili su čutke izmišane sa komadićima grančica okresani dračova.

Drvenice u kujni za dana nisu »namišćane«. Na njemu su podnovali, a kad je kogod dospio, malo je otpočinio. U salašu di su imali sluškinju ili guščarku ona je noćivala na tom krevetu.

Kad su kujnu hasnirali priko cile godine, flasterovali su je ko i ambetuš da se zemlja ne praši. Zidove kujne su s prolića i prid jesen umazali krečom koji je kujnu ulipčo i uništio gnjizda sitni buba.

Iznad kujne je napravljen tavanac na kojem su držali sitnež koji njim naritko triba, na priliku: lopate za snig, peraju na perajištu i dr.