Arhiv tekstova

Kad su pravili salaš, koliko god je bilo moguće, čeljacku sobu su napravili što više na zaodu i da je iz nje dobar pogled na kapiju s kojom se iđe u salaš. U toj sobi ukućani idu (jedu) ako nemaje veću kujnu ili sobu u »maloj kući« i ako ne idu napolju. U njoj otpočivaje ili divane s gostima, zimi s komšijama, rade sitne poslove i noćivaje. Ako imadu obaško »malu kuću«, onda su zadana u sobi »male kuće«, a u velikom (čeljackom) salašu spavaje i otpravljaje velike blagdane. Na starijim salašima ta soba je nuz zabatni zid, najprija je bio sa jednim, a posli sa dva pendžera. Iz pendžera je dobar vidik na ulaznu kapiju i na zaod sunca, a isprid nji su i listve za tavan. Zidovi sobe su umazani krečom, a vrimenom su ih umazali zemljavom farbom i priko »forme« namolovali.

Na pendžerima je viranga, postavna, rađena ili kupovna, a bilo je i dvostruki virangi. Na krilima pendžera i sobnim zacakljenim vratima je providna virandžica. Najprija su vrata puna, daščana, zatvarala se skakavcom, a posli kovačkom bravom. 

U sobi nuz uzdužne zidive su dvoje, a kod veliki salaša i četvore drvenice, od ladnoće zida odiljene povišenom drvenicom kreveta ili na zid obišenom asurom, ponjavicom ili čaršapom. Kod vrata s live strane je dolaf ili šifunir, a s desne strane krušna peć opasana klupom. Izmed peći i drvenica, nuz zid je pangla (»daske«) široka ko drvenice. Na pangli su sidila, sigrala se i spavala manja dica, a sklupčano su otpočivala i veća čeljad.

U pročelju ispod slimena visi propeće, a od pendžera s liva i s desna su prilike (svete slike). Od bliže kraju XIX. vika malo imućniji za vinčanje su se slikovali, sliku često uramili i okitili perlicama, obisili na bočni zid iznad drvenica. Posli I. svickog rata slikovali su se i u drugim prilikama, a muškarci kad su narukovali u vojsku. Posli su se slikovali i u drugim prilikama, slike uramili u zacakljenu ramu i obisili je na zid sobe. 

Kod vrata nuz peć visi svetnjača, oko nje očenaše, a s liva za vratina na zidu su sate koje su izbijale vrime. Ispod slimena, od pendžera uzdužno je astal makar s jednom klupom s pervazom, a s druge strane su dva-tri stoca, dok su drugi stocovi poređani po sobi. Ima di je za vratima u većoj sobi namišćen stan za tkanje i prešlica za predenje vune, podigdi i mašina za šivenje. Ako su imali bebu, ljulja je nuz mamine drvenice ili pod njezinim krevetom.

Kad su išli u sobu sa zemljavim podom nisu se izuvali. Skoro svake subate su prpom podmazivali sobu, zamazali pra. Ako je parasnička peć bila umazana krečom, reduša je često i nju primazala krečom. Vrimenom su peć umazali masnom (uljnom) farbom. Pra sa zidova i plafona skidali su metlicom od kunine.

U prilazu iz XIX. u XX. vik, kad su se salašari otukli, gospodarski ojačali, u dosta salaša su obaško napravili »malu kuću« i od onda njim je čeljacka soba bila urednija, jel je zadana ritko ko ušo u nju. Da se doli ne praši prostrli su krpare ili asure pa su se u sobi izuvali. Liti su na stal metnili malo friške majkine dušice ili bošnjaka da soba lipo mriši.

Kad su uranili, najprija su sobu izluftirali, obično i uveče prid spavanje. Liti su sobu i zadana luftirali da se zidovi nabijanice što bolje osuše.