Arhiv tekstova

Salaši »na tri zida« višlji su i sa debljim, dužim i odjedared nabijanim zidovima uzduž i popriko, s jačom (debljom) tavanicom, zato su sve odaje veće. Na višljoj i široj nabijanici krovina (krovna građa) je deblja, raspuzana i »stolicama« ojačani rogova. Ambetuš salaša »na tri zida« širok je oko 2,5 - 3 m, a koliko je širok ambetuš toliko su široki i kujna i špajc. 

Nisu svi ambetuši u salašima bili oma zatvoreni, bilo ih je i otvoreni. Prid neograđenim ambetušom na oko 2-3 m najvećim dilom obično je uzduž napravljena cvitna bašča, zatarabljena uvis do jednog metera. Tarabama su pričili piležu i vaškama da ne prave strva po ambetušu. Taki je bio npr. »Popin salaš« –      salaš plebanije u bunjevačkom šoru salaša u bajmačkom ataru. 

Ako su ambetuši u salašima »na tri zida« ograđeni zidićima, kad su dotiravali izgled domazluka, najčešće su ambetuš s pridnje strane zaziđali. Na sridi su napravljena vrata sa dvoje krila. Ambetuš je zaziđan obično i u onim salašima u kojima je »mala kuća« obaško u avliji ili je nuz zabat staja, di su košara i volarica jedna do druge. U takom domazluku »mala kuća« je odminila čeljacku sobu i pododžak u čeljackom salašu.

Ograđeni i udešeni ambetuša napravljeno je najviše oko I. svickog rata i posli njeg. Većina zatvoreni ambetuša u salašima »na tri zida« dobili su naminu kao litnja čeljacka soba brez kreveta i peći. Pošto su zidovi i tavanica debeli, liti je u ambetušima salaša »na tri zida« bilo ladnije neg napolju. U njemu su dočekivali goste, a priko nedilje su ga žene hasnirale i za rad ručnog rada. Najčešće je u njemu smišten stan za tkanje, šivaća mašina i dr., a reduše su ga hasnirale za razvijanje i sušenje tista za kuvanje i sl. 

Iz zatvorenog ambetuša salaša »na tri zida« salazilo se u podrum ispod čeljacke sobe. Da se u sobi ne napravi gura podruma (dio svoda) onda je ulaz u podrum bio iz poda ambetuša i u njeg se išlo iz ćoše ambetuša nuz zid od kujne, doli na desetak basamaga. Vrata podruma bila su u ravni sa podom, krilo vrata je od jaki dasaka, priko nji su koracali, a otvorena vrata su naslonili na zid kujne. 

U ambetuš su s pridnje strane uziđani pendžeri, zavirandžene providnim virangama. Zidove ambetuša okitili su cvićom u cripovima i obiteljskim slikama. Nad dovratkom  ulaza u »kuću« visilo je propeće. Ima ko je ispod propeća obisio bandašov vinac sa obiteljske dužijance, di je odminio vinac zelenog žita blagoslovljenog na Markov.

Plafon ambetuša u salašima »na tri zida« u istoj je ravni sa plafonima drugi odaja, pa iznad kujne nema tavanca kao u salašima »na dva zida«. 

Ambetuš je flasterovan cigljama privučenim cementom, pločicama i dr., s onim šta se u ono vrime za oblogu poda moglo kupit. Pod su najčešće prikrili krparama, a podiko i asurama. 

Da bi imali što više mista za spavanje od špajca su napravili malu sobu za divojke ili momke. Umisto u špajcu ranu su držali u podrumu, poređanu po basamagama ili na policama pričvršćenim na zid, a ranu koja je to mogla podnet, držali su na tavanu prigrađenom tarabama. U salašima kojima je dô bio nadovat često je u ćoši podruma ukopana ledara.