Arhiv tekstova

Ambetuš je u čeljackom salašu natkriveno misto izmed kujne i špajca, isprid uzdužnog zida u avliji i u istoj ravni je s pragovima ovi odaja. Pokriven je nastrijicom i mož bit spridnje strane otvoren, ograđen i zatvoren. Ako su sobe salaša nasipane onda je ambetuš niži za jednu-dvi basamage priko koji se iđe u »kuću«. Ulaz u ambetuš spolja ravan je sa zemljom ili je nasut za jednu basamagu naspram ulaza u »kuću«. Taj ko je smislio i napravio ambetuš nije doživio da vidi za čega su ga sve vrimenom hasnirali, osobito kad su ga sprida zatvorili u salašima »na tri zida«.

Obzirom da niko nije napravio čeljacku nastambu brez falinge, taki je i ambetuš u salašu »na dva zida«. Pošto je krov ambetuša nastavljen na krov salaša strija mu je morala imat pad najmanje 45º, zato je ulaz pod ambetuš nizak i čeljad su morala saginjat glavu kad su išli ispod grede ambetuša. 

 

Nastanak ambetuša

 

U pustari su posli zemunice počeli pravit ode već po izgledu opisivane salaše na dva uzdužna zida i sa tri odaje. To su još i u XX. viku  sačuvani salaši (salaš Gerarda-Tome Stantića u Đurđinu [po sićanju moje mame srušen je posli I. svickog rata] i Tomice Vojnić-Mijatov u Maloj Bosni, nuz Mali tavankucki put [srušen je 2004.). Taki salaš bio je dosta čeljadima za zakrilje od nevrimena i za otpočinak.

Iako je život u salašu bio napridniji friško su mu uočili manu. Zimi se u njemu na tisnom mistu moglo podnet spremanje i zgotovljenje ila (jela), ali u vrućini lakše ga bilo skuvat napolju. I napolju je reduši često zasmeto vitar ili kiša, pa je vrime nametnilo potribu za kujnom. Nju su najlakše napravili nuz spoljni zid na zaodu (dolnjaku). Taka kujna sačuvana je na Stantić i Mijatov salašima. Poslidnju sačuvanu kujnu sam usliko (fotografiso), a posli samourušenja o njoj smo napravili građevinski crtež.

Kujna spolja bila je velika pomoć ali je friško pokazala i falingu. Kad se iz nje nosilo zgotovljeno ilo po kiši se pokvasilo. Da se to ne dešava striju su proširili nastrijicom širokom ko kujna i dugačkom do ulazni vrata. Najlakše njim je bilo pokrit je kupovnim cripom, pa je podikoji šporološ pokrio trskom. S pridnje strane građa nastrijice potpačena je sa nikoliko dračovi stupova. Uvidili su da s malo posla pridnji zid mož po ciloj dužini pokrit nastrijicom, a za bolje hasniranje pokrivenog mista reduši su kod zabata na gornjaku pod nastrijicom napravili špajc. To je jedan od mogući načina kako je nasto ambetuš, a s njim i salaš »na dva zida«.

Vrimenom, al dobrim posli početka odranjivanja domaće živine u stajama, u ambetušu je podesno misto uočio i dida ili baćo koji je namistio krevet nuz vrata u »kuću« i na njemu noćivo, pa je za dvoje-troje dice oslobođen njegov krevet. Noćom na najmanju uzbunu nemira josaga u staji, osobito konja, dida često lak na snu usto je i napravio reda. Dešavalo se da je noćom marva razvalila kotlat i izašla u ravan za kravom vodiljom. Na to se uzbunio makar jedan ker, a s njim i druge vaške, pa je dida uzbunio i čeljad i marvu su časkom spratili ju korlat. U ambetušu je doteklo više mista reduši kad je radila s mlikom, zakuvavala tisto za ilo, ostavljala dunc i sl. Doteklo je mista i čeljadima da od prolića do kasne jeseni i po nevrimenu idu (jedu). Više sitni poslova su obavljali i po kiši, a posli su strv lakše spremali neg iz sobe. 

Sve češće hasniranje ambetuša pokazalo se da ga mogu još bolje hasnirat ako mu otklone manje falinge.