Arhiv tekstova

Faljnis čeljadi, jeto ja se latijo pa svodim račun oko ove vršidbe, pa što više gledim u ovaj moj okrzan tefter sve mi se čini da će mi ostat onaj poznat račun, od Paje rage. Nisam ja bisan zato da nije rodilo, ta rodilo fajin, al ded odbi ovo ded ono, pa plati reštanciju, a ono kad se podvukla plaša triba zaplakat. Da sam radijo ris ko kadgod ostala bi mi samo mrševina, a to vam je ono što risar grabljama nakupi na kraju ako ne zaboravi pa ’privrne’ risarušu pod krstinom. Načuo sam da je u drugim srezovima dvared manja reštancija neg u našoj varoši, ako je tako onda će se naše čukundide okrećat u grobu, zašto li su išli čak u Beč otkupljivat varoš, plaćat suvim zlatom da naša varoš bidne slobodan kraljevski grad kad sad ovi tako lako sve opasedu od svita. Niki kontam da je bolje bit u ova vrimena i malo manje slobodan. Moj pokojni baćo je divanijo da ne triba ni zapisivat i podvlačit plašu neg samo radit, al oćeš vraga sad, moždar je kadgod i bilo tako, a sad bome nije, jel svake godine se samo iđe u trvalo pa ode zemlja na doboš, ovi sad što raspoređivadu s vlašćom ne dile bome »zelene planove« pa oš vratit oš, ako neš nikom ništa, malo te izruže u zadrugi. 

Neg i svit nije složan ko kadgod, niki dan čitam u novini da ćedu opet bit nika skupljanja parafa za biranje veća med našim svitom, malo nako mi i drago tako nam i triba kad nismo ko drugi svit pa ne iđemo na biranje redovno, nikad se ne možmo udivanit, kad se divani svi se glavešine uprckadu od obećavanja a ni šta će se metit u paprikaš za slavlje, krumpir jal debeli rizanci, nismo se vridni dogovorit, mi oma pravimo konferenciju i posvađamo se kugod da dilimo tal. Kako se ne ugledamo na naše stare oni su živili u jednim salašu po tri familije, bile strine, ujne, jetrove, zauve i sve je moralo slušat, sinovi baću, a ženski svit svekrovu i kraj pripovitke, koliko vidim sad bi svi bili baćo i svi bi držali buđelar. To tako neće ić vidim ja čeljadi moja da je Vrag odno šalu, dok se mi svađamo drugi skuplja bodove pa će nam ostat opet ovaj moj račun od vršidbe. 

E evo mog Pere, moje razgale, sad će bit pametnog divana, niki dan mi je bijo zdravo u nevolji, potuko se siroma...Ne boj te se nije moj Periša kaki bičkaš i nije to bila prava tuka, neg išo Pere stazicom nuz kanal iz mijane, koje dobo noći, i ispričijo mu se čovik kako on pripovida i neće da se skloni nuz kraj. Pere se na njeg dobro izviko i opleo mu ćušku, pa drugu pa treću, pa ga šaknijo livom pa desnom, a kad je ondak zamanijo čeljadi moja naširoko, onim suncokretu se smakla glava, jel dabome da nije bijo čovik već suncokret, a moj Periša lipo pravac u Čik kanal da se »izdivani« sa žabama, u kanalu imade dosta vode, baš su ga ovog prolića očistili. No doduše zdravo mi zapritijo da nikom ne pripovidam, al šta ćete izdržo sam dok nisam očo u selo, kad je sitašce držalo čorbu, proteče jal te. Iđem iznet bocu dok ne ostavi biciglu, moram se malo ulagivat, jel kazo je samo meni a dica u šoru krekeću kad naiđe. 

Zbogom i lip pozdrav iz Ivković šora.