Arhiv tekstova

Jarganje su većinom pravile firme koje su u osnovi najprija pravili ručne vršalice na okrećanje hajtova (pogonske osovine) rukama, posli konjima priko jarganja i naposlitku tiranje (okrećanje) vučnom el samohodnom parnom mašinom. U velikom izboru jarganja pravili su ih dvi fele: kojima su sa jarganja snagu odvodili u zemlju polegnute i blago ukopane odvodne osovine (horizontalno) i kojima su snagu sa jarganja odvodili uspravno (vertikalno) priko glave konja. Snaga konja na zupčanik je prineta tzv. transmisijom (sa osnovne [pogonske] osovine) na pogonsku osovinu bubnja vršalice, na zupčanike mrvljačice i dr. 

 

Traganja

 

Tribalo je zabilužit da je u razvoju poljodilstva hasniran jarganj (od oko 1845.) s vertikalnim razvodom snage priko glave konja na pogonsku osovinu. Friško su se u hasniranju jarganja s uspravnim razvodom snage pokazale (opasne) mane, poljodilci su ih se klonili i friško su ih pristali pravit.

U počelu (oko 1840.) jarganje su pravili za okrećanje ručni vršalica, odminili su čovika u tom poslu, a da tu napravu što bolje (češće) hasniraje za nju su napravili druge mašine: veće mrvljačice (za klipove kuruza), krupare, sičke za sickanje zelene krme npr. zelene stabaljike s mličnim klipovima kuruza i dr. 

Madžar Eštok J. biluži da je 1852., na vašaru sv. Medarda (8.VI., zaštitnik risara – ručni žetelaca), pokazan jarganj koji je tiro veću vršalicu, za koju bi ljudska snaga bila slaba. Ovoj probi ću dodat podatak da su na velikom imanjima velike obitelji Vojnićevi na Zobnatici i u Bajši 1850. hasnirali vršalice koje je tirala vučna parna mašina (opisano u A.S.: Kruv naš svagdanji 2001.). Vojnićevi su imali velika žitišta i guvna za vršidbu da su mogli dat posla i velikim vršalicama koje su tirale vučne parne mašine, onda tehnička novina.

Sridina XIX. vika je brimenita traganjima kako u poljodilstvu odminit i nadmašit snagu čovika, a s tim postignit veći i jeptiniji učinak. Sa jarganjom je u tom pravcu napravljen prvi velik iskorak, al je naspram potriba većeg izbora hasniranja jarganja skučen na dvi-tri mašine/naprave. U tom vrimenu zahtivale su se drugačije brzine okrećanja pogonske osovine na mašinama npr. osovina vršalice triba imat veći broj okretaja (oko 900 o/m) u minuti od broja okrećanja osovine zupčanika mrvljačice (oko 400 o/m) itd. Brzina izvora snage, konji, se ne mogu podešavat već se brzina njeve snage podešava na prinosu pogona, na jarganju, a to se mož postignit samo prominom većeg el manjeg  zupčanika za prinos snage sa njeg. Ta mana je pričila jarganju veći proboj hasniranja u poljodilstvu, pa se kod sridnji gazda sveo na hasniranje za mrvljenje i krupljenje kuruza. U tom poslu jarganj je poljodilcima bio velika ispomoć, al se malo hasniro, pa mu je mana što za njeg nije bilo više posla.

 

Nestanak

 

Jarganj je najprija hasniran za vršidbu žita. Kad je žita u domazluku toliko odranjeno da ga je bilo sporo ovrć umitom (mlatilom) el vršaljom (konjima, gaženjem po vlaću) onda je hasnirana malo veća vršalica. Za nju je najpodesniji bio jarganj, sa snagom najmanje dva konja. Kad se sijalo više žita, a da se ono što prija ovrše, većim gazdalucima tribala je i veća vršalica. Sa većom vršalicom išo je i veći jarganj sve dotleg dok se žito moglo ovrć snagom konja. Kad se pri kraju XIX. vika sijalo žito na velikim žitištima uvik je bilo i manji žitišta sa koji se žito ovrlo vršalicama na jarganj. Vršalice sa pogonom na jarganj hasnirale su se još i početkom XX. vika, pa do oko I. svickog rata. Ovake vršalice su odjedared nestale, čim su se posli I. svickog rata pojavili traktori, nov i pokretni izvor snage za više feli poljodilski poslova.

Jarganje su sridnje i manje gazde zadržali na salašima do pedeseti godina XX. vika, s njima su mrvili i krupili kuruze, a dosta njim je bilo i toliko hasne jel su s njima ušporovali trošak oko 10 posto ušura koliko su u jesen i zimi plaćalo kruparima ko ušur (ujam) krupljenja kuruza. Kad su u šezdesetim godinama počeli pravit podesne male krupare na struju, jarganji su zauvik skončali u starom gvožđu, a podikoji je skončo u muzeju el je sačuvan na crtežu.