Arhiv tekstova

Od prolića do kasne jeseni, a najviše liti kiša zna odjedared natrčat (padat) i friško pristat. Čim kiša stane, posli nikoliko sati pa i časkom vrime se zna prominit, bude kao i što je maloprija bilo.

Poljodilci najviše posla rade pod vedrim nebom, dobrim dalje od stalnog boravka, pa su za se na njivi napravili zakrilje od nevrimena i za otpočinak. Zakrilja su pravili najviše ratari, vinogradari, stočari (čobani i guljaši - danonoćni govedari u atovima), vertarlučari (povrtlari) i dr. od materijala kojeg su imali oko sebe di su radili. Kamene (suhozidne) bunje u jadranskom Primorju, bunje od vrbinog opleta u Hercegovini, katuni (bačije) na planinama, i dr. isto su što i  pajte na njivi Bajmačanima, Madarašinama i drugim poljodilcima oko nji. Oko Subatice pajte su najviše pravili Bajmačani jel su tušta nji zemlju radili iz sela, a njive su njim znale bit od sela više kilometeri i daleko od ritki usamljeni salaša u koje bi se mogli sklonit. Ratari iz naselja u dalekim njivama zaklon su našli i u salašu koji njim je bio blizo njive. Triba imat na umu da je onda jedno od životni pravila bilo čoviku triba pomoć u nevolji, jel ona časkom mož i tebe stignit, pa je bilo uobičajeno da se zakrilje i pomoć pruži onom kome ustriba.

 

Nabijanica na njivi

 

Pajta je nabijanica na njivi od zidova nalik kocki. Zidovi su joj sa nabijenim temeljom, visoki oko 200 x 50 cm., spolja često umazani mazom (blatom), ritko kad umazani krečom. U zidu s dolnjaka je ulaz, brez dovrataka i vrata, širok oko podrug metera. Nabijanica je natkriljena priko zidova naslaganim dračovim okrugljačama, priko okrugljača unakrsno su poređane grane, a na nji prostrta slama debelo oko podrug metera. Da vitar slamu ne raznese, ocigurali su je sa više na dva kraja drota svezanim cigljama, kalanćovima, na oko svakog metera širine pokrova. Pajta je pokrivena baš ko što su salašari pokrivali naslam. Unutri su nuz duvar često bile jasle, naritko i žagre s komocijom barem za jedan par konja sa ždribetom. Za konje je doli nastor od slame, a bilo je dosta i u ćoši pajte, koju je čeljade razgrćalo i legalo na nju otpočivat. U risu i drugim prilikama kad je jako čeljad su u pajti užnali i podnovali, a onda su konji svezani za kola isprid pajte.

Pajtu su hasnirali samo kad su radili na njivi, Zato na ulaz nisu umistili vrata. Sermaj i sersam kojeg su doneli sa sobom odneli su natrag, a ako će s mašinom još radit ostavili su je na njivi do kraja posla.

Ovake pajte su pravili bajmački poljodilci u njivi dalje od sela. Ni jednu nisam vidio, nit su za nju čuli stariji, u đurđinskoj pustari ili u pustarama ispod varoši i drugi sela okolo varoši.

Bajmački salašari su i naslam za sermaj zvali pajta. Tako je bilo i na salašu kod mog dide u bajmačkom ataru.  

Pajte su nestale posli Drugog svickog rata, kad su zemlje počeli radit traktorima, s kojima su časkom došli do njive.