Arhiv tekstova

U drugoj polovici XIX. vika poljodilci su se latili novog gazdovanja: josag su misto nomadskog odranjivanja počeli odranjivat u stajama, a litinu sijat na većim njivama. Onda njim se pokazalo da novo gazdovanje zahtiva i čeljacki salaš sa više komocije u odajama, sa većom i jačom tavanicom u čeljackom salašu i sa većim i podesnijim stajama u domazluku. Teret svog žita za sime, kruv i za naprodaj ne bi podno tavan salaša »na dva zida«, a ono ne bi stalo u mali ambar(e), a nit bi se moglo izmišano istrest u žitnu jamu. Poklem su se suočili i sa drugim falingama manjeg salaša »na dva zida«, nakanili su se napravit veći salaš, »na tri zida« kako su ga nazvali.

 

Salaš »na tri zida« naspram salaša »na dva zida«

 

Salaši »na tri zida« napravljeni do II. svickog rata u osnovi su iz tri dila, sa dvi sobe izmed koji je »kuća« s pododžakom. Drugačiji su i sa širim i dužim ambetušom u kojem su veće kujna sa dolnjaka i špajc sa gornjaka. Najčešće je ispod salaša podrum u koji se iđe iz ambetuša, a ima di su u ambetušu i tavanska vrata. Ako je na kraju ambetuša veći špajc, onda su najčešće u njegovom plafonu tavanska vrata. Taki špajc je podesan za čuvanje pušenog mesa i slanine, jel se u njemu pravi jaka promaja, katkad i fijuče, kroz špajc i tavanska vrata u jednom zabatu i kroz budže u drugom zabatu.

Na novom salašu »na tri zida« ispunili su građevinske zahtive, napravili su višlju i deblju nabijanicu, proširili odaje, napravili krov sa jačom građom i sa jačom tavanicom. Najvažnije je bilo da slime od drača (bagrema) i drugi drva, iskomadano na odaje, kako je bilo na manjem salašu, odmine za to podesnijim slimenom od četinara iz jednog komada za cio tavan.

Za novi salaš jače slime i građu za krov donosili su iz pilana u Kanjiži i Senti. Za slime iz jednog komada od 20/25x25/30 cm. pa i više, dugačko desetak i više meteri, morali su naspam njeg bit i jači rogovi i druga građa (vinčanice, pajante i dr.). Građa je sastavljena klamfama i šrofovima ili velikim gvozdenim klincima. Priko gredica napravili su jaču tavanicu od trske tridesetak centi i odozgor je umazali blatom desetak centi, koju je po di ko umazo krečom ili flasterovo cigljama. Tavanica je udešena i za čuvanje uzrpanog žita.

Po ugledu na gazde majura i naši imućniji poljodilci, najviše posli I. svickog rata, pravili su i magaze za žitarice (Dulić-Čvarak i Tumbas-Loketić u Đurđinu, Stantić-Šilar u Maloj Bosni, Skenderović-Lešo u Pavlovcu i dr.). 

Nuz salaš »na tri zida« u domazluku pravili su i staje, a obično i »malu kuću«.

 

»Mala kuća«

 

Kad se odranjiva josag u stajama, često se ulazi u nji, pa obuća i odića nisu baš čisti. Da se neugodna saga i trunje ne šire po čeljackom salašu onda su u većem domazluku napravili obaško »malu kuću« (obaško sam je opio), u njoj su bili priko dana, ili (jeli), otpočivali i komšijali se, a u velik salaš (»na tri zida«), išli su noćivat, gostit se i sl. 

»Malu kuću« pravili su obaško ili nuz zabatni zid zajedničke staje. Ona je u svemu odminila kujnu i pododžak u salašu. Vrimenom su od kujne napravli sobicu, iz pododžaka zimi ložili u peć i u katlanku.

 

Staje

 

Staje (obaško su opisane) su naspram domazluka. Mali gazda je imo za krupan josag košaru i volaricu pod istim krovom, a veći gazda ih je pravio obaško, pa i dvi za istu felu josaga. Kao i veliki salaši i staje su bile sa višljim i debljim zidovima, pa i sa građom koja iđe na nji.