Arhiv tekstova

U spominjanju velikog zaokreta u gazdovanju poljodilaca oslanjam se na 1869. godinu, jel su onda, kako su kazali, dovukli gvozden put iz Segedina u Subaticu, iz nje do Sombora, vrimenom i dalje. Od te godine poljodilci su se polagano počeli ohasnivat (bogatit) od već spominjani sjednani blagodati: od gvozdeni putova (željeznice) i od prodatog suviška žita i josaga (blaga). 

Promina u društvu i poljodilstvu počela je pokazivat mane salaša »na dva zida«, u kojima je većina salašara živila, a to je vrime i laganog iskoraka u kontanje (razmišljanje) o nuždi za većim salašom. Na to ih potaklo:

– od suviška žita i odranjenog, pa još ugojenog (utovljenog) josaga, nove bîti gazdovanja, na kojem su dobro zaradili, poljodilci su počeli teć (bogatit se) i u buđelaru stvarat novčan pritek;

– doteklo je novaca na lipče pa i skuplje zaodivanje, a vrimenom i na lionsku svilu¹ za žensko ruvo i nuz njeg niska dukata oko vrata i sl.;

za spremljenu izdašniju divojkinu prćiju tribalo je više mista neg u tisnoj sobi, osobito za perje (uzgljance, dunje, perine i dr.);

dio suvišnog žita najbolje je ali najjpetinije i najcigurnije čuvat na tavanu salaša, a za to triba jača građa za veći tavan i jači krov;–

napridniji život ih je potako na ila (jela) sa više zelja, tista i češće pileškog mesa, pa njim je za spremanje ila tribala komotnija kujna i špajc;

– a najvažnije je da njim je doticalo novaca s kojima će napravit veći salaš.

Kad se sve ovo sjednalo, potaknuto je pravljenje većeg salaša kojeg je puk prozvo salaš »na tri zida«. 

 

Izgled spolja salaša »na tri zida«

 

I ovaj salaš je u fundamentu iz tri dila, sa čeljackom sobom, »kućom« sa pododžakom i čistom sobom u jednom redu. Obaško su kujna, špajc i najčešće podrum u kojeg se iđe doli kroz pod šireg ambetuša. Salaš je često »na put leđa« naspram kapije u ledini kroz koju se s puta iđe u salaš. Salaš »na tri zida«, je su sva tri uzdužna zida jednako visoki 230 – 260 cm., a pošto spoljašnji zidovi nose i jači (teži) krov oni su i deblji, oko 90 cm. Komocija u salašu »na tri zida« često je povećana obaško nabijenom »malom kućom« ili je ona napravljena nuz jedan od zabata na kraju zajednički staja pod istom nastrijicom, nalik na pokrov ambetuša.

Najprija je krovina (pokrov) salaša bila trščara (krov od trske) sa natkriljenom strijom oko 50 cm. nad spoljašnjim uzdužnim zidovima. Trščara je izmed cigljom ziđani zabata, od tavana na gori, pa je s njoma i zabatima zatvoren tavan, zakriljen od nabijanja kiše, sniga i vitrom nanetog prava i trunja, a davala je tavanu dobru izolaciju.

Rogovi krova učepovani su i klamfama ojačani u gredama tavanice. Umisto pajanti popriko rogovi su gori u rasponu potpačeni stolicama koje se doli oslanjaju na grede. Posnopica je za rogove i žioke vezana crnim (paljenim) drotom, a krovina je oko 40 cm. debelo nabijena uzbojom u posnopicu. Debela trščara i s njom promaja kroz budže i tesarska vrata priče zagrijavanje tavana, pa je on podesan i za čuvanje ráne, osobito pušenog mesa.  

Za opis sam uzo stari Stantić – Šilarov salaš »na tri zida«, na gredi od varoši drugog dola u Maloj Bosni. Nabio ga moj pradida Nikola sinu Đeni oko 1890. (srušen je). Salaš sam izmirio 2004. Njemu je nalik noviji salaš Jose i Martina Gabrića na Gornjem Verušiću, Nikole Stipića na Verušiću, Stipe Stantića – Svetog na Đurđinu (srušen je) i dr. Salaši su »na put leđa«, a Gabrićev salaš je uzdužan prema putu u salaš. U Šilarov salaš moglo se ući iz dva puta, sprid i iza salaša.

* * * * *

Riči: krovina - krov zgrade pokriven slamom, trskom i dr.; pajanta=greda koja spaja rogove na krovu, ži(v)oka, rožnjača; posnopica=snop trske, temelj trščanog krova; stolica=potporne grede rogova na tavanici, oblika dovratka; stupica; učepovat=drvo sastavit drvenim čepom; uzboj=nakratko isičena trska spremljena za popunu posnopice; žioka=pajanta.

Nastaviće se