Arhiv tekstova

Na stranicama ovog tjednika prikazan je, a 14. srpnja na Takmičenju risara puku je i pokazan, obnovljen i u sobama namišćen stari salaš »na dva zida«. Njegove gazde, Joso, Martin i Ivan Gabrić, obnovili su u domazluku stari salaš za Dužijancu 2012., a puku ga pridstavili na Takmičenju risara.

Gabrićev salaš je progledo (oživio) jel su za tu nakanu domaćini odrišili kesu, a i dobro podmetnili leđa. Tušta je pomogo i dao Grgo Piuković, nezasit u čuvanju naši adeta i starine. On je iz svoje zbirke starovinskim stvarima pomogo oživit izgled podmazani soba, »kuće« i pododžaka. 

Domaćin je dobri desetak godina moljako za pomoć, otvaro je vrata pridnjaka koji su mogli novcima pomoć u spašavanju salaša. Najčešći odgovor bila je lipa rič ili muk. Jedan pridnjak je tražio da se salaš pripiše instituciji (čitaj onda na njeg) u kojoj je on sve i svašta. Drugi pridnjak kadgod salašar otarasio se molbe: ne tribaju nam stari salaši... Većina su se molioca gospocki otarasili, čak nije dobio ni logističku podršku.

Kad su se prija nikoliko miseci pokazali prvi znaci samourušavanja (počela je prokišnjavat trščara) salaša, gazda je prilomio. U nemaštini je podmetnio leđa i od moguće ruševine udesio je salaš za ugled, a bio je nužan i važniji stvari, a ne da se upušti u trošak za etno kulturu.

Da nema dva jednaka salaša, vidi se i na ovom salašu.

Kad je napravljen, obadvi sobe su bile čeljacke, jel njim je onda nastamba tribala samo za zakrilje. Vrimenom su od sobe sa dolnjaka napravili čistu sobu. Dokaz: na mistu di je bila krušna peć sridnji zid je u sobi ravan, a u pododžaku na tom zidu je banak i usta (vrata) peći, a na banku kalotasto ognjište za sadžak. Ovo je ridak primer da je na dolnjaku čista soba i špajc, a na gornjaku čeljacka soba i kujna, a u najviše ovaki uzdužni salaša taj raspored odaja obrnut.

Ovaj salaš je (možda) iz druge polovice XVIII. vika, jel je bio sa dvi čeljacke sobe. Nije tribala čista soba, nisu imali tušta perja (dunje, uzgljance i sl.), ruva i odila za šifunere. Divojkina prćija i suvišno ruvo i odilo držalo se u kovčegu. 

Naspram kasniji salaša u ovom salašu niski su zidovi, male sobe, slabo slime, gredice i druga građa krova. Na krovu je posnopica (trska) rogoznim pletenicama svezana za rogove i pajante, na dvi basamage ukopana je kujna a na tri basanage špajc. Naređane osobine tog salaša ukazuju da je on čuvar izgleda prvi salaša u nizu njevog razvoja, a nasto je posli najstariji salaša. I ovaj salaš sam uzo za jedan od pologa u opisu salaša »na dva zida« bunjevački Hrvata.

 

Šta fali ovom salašu

 

Do prija nikoliko godina na tom salašu su živila čeljad. Ako će salaš i dalje ostat namišćen i oživit kogod će ga morat čuvat, živit u njemu. To je nužno u državi u kojoj vlast potiče dotiranice (skitnice) i druge na lopovluk. 

Da bi ovaj čeljacki salaš, u kojem se odranjivaje ovce i goje (tove) bikovi, posto starovinski poljodilski domazluk, muzej uživo, tribalo bi obnovit staju sa ketrencom, udesit po starovinskom korlat i ovčinjak, bunaru dodat đermu, oživit pododžak, napravit kokošinjac, možda kulaču (okrugli kokošinjac) i svinjak makar s jednim oborom, za odranjivanje više feli pileža i makar jedne mongolice (vrsta svinčeta), donet ili napravit ambar.  

Sad je prilika da ljudi koji zagovaraje etno-kulturu, osmisle sadržaj salašu, a pridnjaci da se podmetnu (zauzmu) i pruže novčanu pomoć kojom bi ga oživili. Samo tako bi domaćin mogo podnet troškove održavanja salaša, a zajednica bi imala misto i priliku di će se podsićat na ono kako je bilo, di bi se čuvalo i nigovalo talovano i ojačavo naš identitet. I ovo je prilika da se institucije i udruge pokažu i pruže stvarnu pomoć. Nek izostave logističku podršku.