Arhiv tekstova

Kad se raspreda o salašima i kad kogod upita kad je koji salaš napravljen, onda onaj koji pozna salaše već na prvi pogled po njegovom izgledu skoro tačno mož kazat kad je napravljen ili kad je šta njemu dodavano. Iako su u fundamentu svi salaša iz tri dila (dvi sobe i »kuća«/pododžak), puk dili salaše: po izgledu spolja prvi salaši su najprostiji, za njima su salaši »na dva zida«, onda salaši »na tri zida«. Obaški su i u tušta čemu drugačiji salašići i komencijaški salaši, koji će bit opisani. 

Salaš »na dva zida« je nasto u prilikama posli odlaska Turaka, onda se počelo razvijat slobodno tržište tj. odnosit suvišak pro-izvoda u krajove di tog niije bilo, a dobro se plaćalo, slidilo je gopodarsko jačanje poljodilaca.

Gospodarski život je živnio odlaskom Turaka. Onda su poljodilci počeli sijat više strni žitarica, a zbog plodoreda sa njima su sijali kuruze i krmu (hranu za josag). Suvišan rod litine, žito i suražicu (napolicu, 2/3 žita + 1/3 raži) prodali su u Baji, onda gradu Bunjevaca, i dalje lađama Dunavom raznosili u druga mista. Sićanje na nošenje žitarica u Baju čuva još i danas poznat »Bećar atar«, odaleg najkraći put do Baje. Kuruze i krmu (repca, blitva, i dr.) potrošio je krupan josag. U Baju su žito nosili i u vodenice na Dunavu radi meljave (pripovidali su da je brašno iz vodenice bolje od brašna iz mlinova, a od njeg su pekli božićnjak). Ostalo nam je u sićanju pripovidanje da su kadgod odaleg žito nosili i prodali ga u Bosni (vele og tog je nastalo selo Mala Bosna?). U ono vrime su potakli pravljenje noviji salaša »na dva zida«. 

Salaši »na dva zida« se raspoznaju:

- u pučkoj podili salaša »na dva zida« su salaši sa dva uzdužno jednako visoka uzdužna zida, a pridnji zid je niži; 

- komotniji su i za život podesniji od stari salaša;

- krov i tavanica leže na dva uzdužno jednako visoka zida, iznutra visoki malo više od 200 i obično manje od 250 cm.;

- uzdužni zid nakalamljene kujne, većinom i špajca, niži je za šezdesetak cm., tj. koliko triba nad njim za pad kadgod i digdi sponinjanog trščanog, a najčešće cripanog pokrova od oko 45º;

- spoljašnji zidovi kujne i špajca sastavili su ambetuš ziđanim zidićom ili nabijanicom visoko oko 120 cm., odozgor pokriven bankom sa daskom. Ima ambetuša koji su zauvik ostali otvoreni, a u starini se spominje zatvaranje ambetuša vrbovim pleterom ili žiokama stegnutom trskom umazanom blatom;

- vrata od taraba u zidiću ambetuša su tačno naspram vrata u »kuću«; 

- građa na kujni, ambetušu i špajcu je učepovano sastavljena sa vinčanicom građe salaša;

- kujna obično sa dolnjaka i špajc sa gornjaka ukopani su na jednu ili dvi basamage, da je čeljadima odaja iznutra visoka barem 2 m.;

- na kujni i špajcu je tavanac na fajer od 45º s vratacama iznad ulazni vrata  nuz sridnji uzdužni zid salaša;

- na starijim salašima na dva zida u sobama na zabatnim zidovima je po jedna pendžer, a digdi su vrimenom posli umistili i drugu pendžer. Obično su u pendžer sobe sa gornjaka, kad su od nje napravili čistu sobu, umistili gvozdene rešetke koje su ih tribale čuvat od bećara i lopova; 

- u kujni je pendžerica u zidu prema avliji, ritko kad u zabatnom zidu;  

- u špajcu sa gornjaka pendžerica je najčešće u zabatnom zidu;

- ambetuš je sastavljen niskim zidićom ili nabijanicom visokim oko 120 cm., sa vratacama u sridini;

- trščara pokriva dva temeljna zida salaša, a spušten  dio krova nad kujnom, špajcom i ambetušom kadgod je bio pokriven trskom, a posli skoro svudan cripom;

- zabat najčešće iziđan je cigljom, ritko valjcima, a spušten je i na obadva kalkanska zida. Najčešće su zabat ostavili sa golom cigljom. 

Ovo bi bile najvažnije razlike po kojima se razaznaje salaš na dva zida; 

U osnovi gledano, salaš ima tri uzdužna zida, ali je pridnji zid kujne i špajca niži za šezdesetak centi od druga dva uzdužna zida.

Ovo su naređane najčešće uočljive razlike izmed najstariji salaša i salaša »na dva zida«.