Arhiv tekstova

Poljodilski domazluk na salašu su čeljacki salaš i oko njeg staje, pomoćne zgrade, avlija i ledina, a guvno je obično s onu stranu ograde. Domazluk je u ravni, udešen na svojoj zemlji ili na tuđoj ako se domazluk radi pod arendom. U šoru salaša je ograđen, a u ravni je i usamljen, pa je onda najčešće brez ograde. Izmiškulirano (dobro izučeno) je tako misto za salaš da je, ako mož bit, malo dalje od druma ili atarskog puta, ali i da ima dobar vidik na put kojim se iđe u salaš. Udešavo se, priuređivo, naspram tog koliko ga društvo poticalo i pomagalo u jačanju gospodarske moći i koliko će čeljadi u njemu živit. Zato se po čeljackom salašu i nuz pomoć povisti mož tačno odredit, a ne samo ošacovat, vrime kad je napravljen i po čemu je noviji salaš drugačiji od stari salaša.

Turci su posli Senćanske bitke (1697.) i Karlovačkog mira (1699.) prisiljeni da zauvik napušte ovaj kraj. Odaleg nisu očli na vrat na nos (zbrzano) već su još jedno vrime pokadgod ode upadali i zulumćarili. Nove životne prilike su poljodilce potakli na napuštanje zemunica i na nabijanje salaša koje su udešavali da iz nji što bolje gazduju,  jel su njim njive i josag nadovat, prid očima. Di će bit salaš za čeljad i zašto baš tamo bilo je dobro izmiškulirano. Kad je pravljen čeljacki salaš, s njim su pravili i staje i udesili misto di će njim bit guvno za piću (kabastu ranu) i nastor (stelju) za josag. Svako je salaš po volji mogo pravit, ali uvik  samo na svojoj zemlji. Zato su salaši po mistu u ravni bili pomalo drugačiji, ali su uvik pravljeni na takom mistu da se voda od padavina ispod nji odliva. 

 

Izgled

 

Svedno jel je salaš ograđen ili nije, svi su oni zakriljeni zelenim raslinjom, rad lada (hladovine) i sputavanja zaukani vitrova, osim s one strane kudan se iđe u salaš. U salašu i oko njeg najviše je posađeno dračova, a oko ograde i na podesnim mistima u avliji sadilo se više koštičavo, a manje jabučasto voće. Kada je ravan ozelenjena, spolja se izdaljeg teško mož zavirit u salaš jel su se pogledu ispričile niske krune voćaka i koje su nadvisile visoko ustirane krune brižno potkresivani dračova i drugi drva sa velikom krunom: brist, dud, or, digdi kanadla (kanadska topola) i dr. Pomalo je i zato salaš zagonetan znatiželjnim očima, jel neupućeni ne mogu odgonetnit šta je to iza raslinja, kojeg pokatkad natkuri u đermi vrv izvučenog đermaca.

Zdravo (veoma) malo se zna kako su izgledali prvi čeljacki salaši, ali po sačuvanim i priopravljenim starijim čeljackim salašima zna se da su salašari zdravo dobro izmiškulirali di će u domazluku bit misto čeljackog salaša, a onda su oko njeg poređali staje i pomoćne zgrade. Da naum pritvore u dilo pomogla njim je i komocija mista kojeg su imali na svojoj zemlji, pa su domazluk uredili po volji. Naspram takog svaćanja pravili su čeljacki salaš, a staje toliko velike za koliko josaga mogu nastačit rane.

Bilo šta čovik napravi, a da mu to služi duže vrime, unaprid je skonto kako će naum izgledat. Kad mu je to bilo po volji, paštrio se da što više zgrada napravi na malo višljem mistu, a u gredavoj zemlji mu je najvažnije bilo da se oko zgrada voda od padavina odliva dalje od fundamenta. Na priliku: volarica je uvik na malo višljem mistu od korlata ili od naslama. Bunar je na drugoj strani i što dalje od korlata, ali što bliže košari i volarici, jel će se u stajama trošit najviše vode itd.

Uređen salašarski domazluk okružila je litina u ravni, al je i ravan bila okićena ozelenjenim salašima, sjednali su se. To je salašar od rođenja počo upijat, pa je u tom tajna njegove ljubavi prema salašu. Zato je rado hrlio na salaš ako ga je makar i nakratko napušto.