Arhiv tekstova

Ako su zemunicu iznutra ocigljali, a da unutri ne zaudara na čađu i da se ne ugarave kad joj dotaknu strane, oblipili su je mazom od žute zemlje u kojeg su umišali sina ili dlaka od josaga. Najbolje je u maz umišat čekinje svinja, a još bolje u disnotoru napaljužanu kudravu dlaku mangolice, onda se maz od dodira i žuljanja neće krunit. Mistimice su u stranice zemunice ukopali podesne jame u kojima su napravili police za ostavljanje sitneža. Strane zemunice radi lipčeg izgleda umazali su krečom, a liti makar jedared s njim primazali. Iznutra mazanje zemunice krečom poznato je po udešavanju kasniji čeljacki odaja pa i staja. Kreč je jeptin, lakom je s njim radit, a kad se namaže na zid poubija napasne bube i njeva gnjizda.

Vrata za ulaz u zemunicu umistili su u tesane ragastove (okvire), a daščana krila vrata ojačana s tri jednako popriko raspoređene baskije (ojačanja), zatvarala su se skakavcom. Ovaka najprostija vrata bila su viđena i u najstarijim stajama napravljenim u vrime kad su počeli pravit salaše (salaš Tomice Vojnić-Mijatov o kojem će bit riči).

Oma nuz ulaz u ćoši napravljeno je ognjište, a krilo vrata se otvaralo na drugu stranu od njeg. Ognjište su s tri strane obziđali i suzili u odžak, koji je malo natkurio pokrov zemunice ili krov putrije. Na takom mistu ognjište njim je po ladnom vrimenu bila toplotna viranga, a liti je vrućina friško izvitrila, pa se zemunica luftirala i nuz friški ajer se pričilo širenje vlage. Trunje oko ognjišta bilo je blizo vrata i lako se očistilo. Na drugom kraju od vrata razmistili su ležaje, po sridini astal(ić), a za sidenje su hasnirali većinom stočiće, a možda i šamlice jel ih je bilo i u najstarijim salašima (salaš Kate Stantić u Čikeriji).

Uveče kad je gorilo ognjište čeljad su rado posidala oko njeg i nuz divan piljili i uživali u uvik drugačijoj sigri plamena, kad jedan drugog istisnu zauvik u nezaborav. Valjda nema čeljadeta kome se ne sviđa tab zagonetna sigra.  

Na stranice zemunice oko ognjišta poređali su police za sude za ilo ili su sude povišali po stranici. Oko ognjišta je bilo žarlo, grnjača (za gar), lopata, metla, sadžak (gvozden tronožac), cripulja, astal i nikoliko stočića. Podigdi je u ćoši ognjišta, na banku, od bublje napravljen sadžak, takog sam vidio i u jednom od najstariji salaša (salaš Kate Stantić u Čikeriji). Po stranicama i u gredicama, pa i stupovima na više mista su uglavljeni drveni čepovi o koje su višali sitnije stvari koje su često hasnirali.

U većini zemunica u jednoj od ćoša je najčešće bio stan (tkalački) i vreteno (za upredanje vune), a često i prešlica. Sve šta njim je tribalo za odivanje i pokrivanje naštrikali su ili istkali sami. Med stočarima je bilo dosta vični čeljadi koji su znali učinit kožu i od nje pravit odila i obuću, pa i koješta drugo za život u pustari.

Zemunica je uveče većinom bila osvitljena plamenom iz ognjišta, a kad u ognjištu nije gorila vatra u mraku njim je tinjala lojanica. Osim sviće u to vrime nije bilo jeptinijeg i jačeg svitla od lojanice pa su čeljad najčešće uveče divanili u (su)mraku i nuz svitlo iz ognjišta kad je gorila vatra. Ni lojanica nije bila podesna za svitlo, jel je u njoj gorio loj izmišan sa žutom zemljom i zdravo (jako) je smrdio. Lojanice su najviše hasnirali za svitlo u stajama (košari/volarici). Na prilazu iz XIX. u XX. vik počo se pravit i prodavat petrolin koji je u lampašu, fenjeru, kamenici i sl. plamenicima kroz tinj jače svitlio. Hasnirali su ga u obaškim, osobito svečanim prilikama: za viđene goste, velike svece, kad su po mraku večerali i spremali se za spavanje i ujtru kad su ustali po mraku i sl. To se opravdava šporovanjem jel su ljudi drišili kesu (vadili novce) samo u nuždi. Radi složenog i opasnog rukovanja za svitlo karbitne lampe najviše su hasnirali sitni zanatnici na proštenjima, mijandžije i dr. za više čeljadi.

Vrimenom su zemunice postajale veće, s više komocije za obitelj s više čeljadi. U uređenoj i ukopanoj zemunici čeljad su lakše podnela žegu kanikule i ciču zimu, jel je u njoj daleko manja razlika izmed najveće vrućine u kanikuli i ladnoće u ciči zimi.