Arhiv tekstova

Na gornje rubove strana iskopane jame naslonila se građa krovine. Ako su tili zemunicu pokrit zemljom, onda su  priko slimena i strana, ili samo priko strana, poređali slime, na njeg drvene gredice na više mista potpačene stupovima. Gredice brez slimena su se mistimice odozdol nagušće ispotpačivale stupovima, najčešće okrugljačama. Koliko je jaka pokrovna građa, naspram nje su toliko nagusto i jaki i stupovi.

U to vrime u ovim pustarama i oko nji raslo je najviše dračova, ali i bukava, najviše u šumi Bukvać (danas brez bukve), pa onda jasena, pomalo hrasta i brista, a po dolovima i oko nji i ritskog hrasta. Za građu su se hasnirala drva koja su bila nadovat, ali se nisu hasnirala mekana i krivudava drva kake su kanadle (kanadske topole) i vrbe. Mekana drva rasla su najviše u dolovima.

O dračovini u zemunici znam i od Geze Mačkovića – Jordana iz velikog čikerijanskog šora, koji je zalazio u spominjanu Vidaković-Božanovu zemunicu. Krovina je u njoj od ispotpačivane dračove građe, kao i u današnjoj zemunici Stipana Petrekanovića - Bibike u Čikeriji. Ove zemunice su iz novijeg vrimena.

Ako su se nakanili zemunicu odozgor pokrit zemljom ili piskom, onda su se gredice ispotpačivale jačim (gušćim) stupovima zbog velikog tereta krovine. Za tu  naminu su se hasnirala tvrda drva: hrastovi, brist i drač, pa bukva i naritko i jasen. Priko gredica se naređala rastrta i osmucana trska (očišćena od lišća i kunine) debelo barem tridesetak centi da zemlja odozgor ne propada unutra. Uvirili su se da je toliko zemlje dosta na krovini jel ni u litnjoj provali oblaka neće prokisnit. Za godinu-dvi zemlja se odozgor zatravnila i bila je dobro zakrilje od prokišnjavanja. Ovako pokrivena zemunica iz dalekog je bila jedva uočna, ako se ne računa kratak odžak koji je natkurio pokrov. Tako i danas spolja izgleda odozgor pokrivena, brez urušenog odžaka, Vidaković-Božanova zemunica u Čikeriji.

Još i sridinom šezdeseti godina XX. vika mogli su se po salašima i kućama u naselju vidit karmići napravljeni i pokriveni nalik na ove  zemljom pokrivene zemunice.

 

Ulaz u zemunicu

 

U zemunicu se salazilo ukoso (s padom oko 35 - 40º) do isprid vrata na  1,5 – 2 m niže. Kako se po njoj vazdan išlo, a nije bila natkurena, po vlažnom ili smrznutom vrimenu bila bi kociljava. To su spričili s popriko ukopanim i jednu do druge naslaganim drvenim okrugljačama, od koji su se napravile basamage, pa se po ulazu po njoj moglo polagano. Bliže vratima u zemunicu se salazilo na nikoliko basamaga.

Posli kraćeg vrimena kad su dospili izvrćat valjke i od nji peć ciglje, onda su i basamage flasterovali sičenice cigljom, pa njim je bilo cigurnije ić priko basamaga. Kontam po tom jel su po cigljom flasterovanim basamagama salazili priko strmina i u do danas sačuvane podrume iskopane malo dalje od salaša.

Prid ulazom, ispod natkrilja, iskopo se jarak malo širi od ulaza, približne mire iznutra 200x50x50 cm. U njeg su se naslagale tanje okrugljače, odozgor ih tesanjem izravnali na basamagu, di se u jendečić slivala voda od padavina. Tako je napravljena drenaža za sakupljanu vodu, koju je za kratko vrime zemlja upila.

Ima tragova koji ukazuju da su se za ulazak u zemunicu hasnirale i listve. No, basamage su bile podesnije od listava jel su cigurnije za dicu i za čeljad necigurnog koraka. Priko listava se moralo salazit, držat se za nji rukom, a i s pričaga se stopalo lako mož omaknit. Zato je cigurnije ić priko basamaga i lakše štogod teže nosit u rukama. Tako su iđe u tzv. Bibikinu zemunicu u Čikeriji.