Arhiv tekstova

U ono vrime većini bunjevački Hrvata u bačkim pustarama prve nastambe bile su zemunice. Kako im one nisu »pale s neba«, na temelju istraživanja i iskustva opisaću kako se narod smistio i zaklonio od nevrimena u ondašnjim prilikama, dok nisu napravili zemunice, trajniji »krov nad glavom«. U novom kraju život su počeli sa bivakom, časkom sklepanim (na brzinu napravljenim) zakriljem za spremanje rane (hrane) i noćivanje. Bivak i bivakovanje znano je ljudima na Zemlji od iskona do danas, a koristili su ga svi narodi koji su se na duže vrime otisnili iz stalnog boravišta u bespuće. Zemlja svakom živom stvoru pruža blagodati za život, a najviše od njega zavisi kako će se i koliko njima ohasnit u datoj priliki.

Bivakovanje sam izučio u vojnoj škuli, sa pasijom ribolova bivakovo sam nuz vode i ritove u dolovima; o tom sam dosta dozno: od Tibora Sekelja (direktor Muzeja u Subotici, muzeolog, svitski putnik) »istraživača u Africi i Aziji«; a tušta od naši guljaša (pastira goveda) i čobana u tzv. »Velikom atu« (pašnjaku, Kelebija-Hajdukovo-Mórahalom-Ásotthalom-Tompa-Kelebija) do sridine dvadeseti odnosno do kraja četrdeseti godina XX. vika; bio sam kod čobana i upozno kako žive u katunima na Šar planini, u bačijama na Homoljskoj planini i na Zlataru i kod bosanski čobana na zimovanju sa ovcama i bivakovanju u ravni Bačke.

Zbrzano, opisani vruci iz vlastitog iskustva i istraživanja pomogli su mi da mogući početak života naši pridaka u pustari i o zemunici opišem kao možda najvirniji, naspram ondašnji prilika.

 

Bivak i zemunica

 

Čim je svakoj obitelji određeno misto za boravak, raspokavili su bućur i latili se udešavanja bivaka. Nadovat su imali dolove i u njima više feli drva i barsko raslinje: trsku, rogozu, situ i travu u mlaki. Sersam za rad sa zemljom i drvetom doneli su sobom. Imali su za bivak najvažnije: napravit ga od čega i ščim, pa su za nikoliko sati stvorili zakrilje od nevrimena i za otpočinak.

Za sve nastambe važno je izabrat najpodesnije misto di će se napravit. U gredavim pustarama, u našem ataru đurđinska, vantelečka i dr., najbolje misto za kopanje zemunice bilo je na plećima grede (uzvišenja); iz daljeg je manje uočna; sa ulazom je s dolnjaka; što dalje od druma; a voda i barsko raslinje su nadovat. Dobro je da zemunica bude nadovat paše i da je u zakrilju od pogleda dotiranica, jedno vrime Turaka, pa i bećara, harača u pustarama. Zato je najviše zemunica bilo pod dolovima, a od nji su vrimenom nastali ušoreni, najgušći subatički salaši koji kroz ravan u šorovima prate vijugave dolove.

Kada su se nakanili napravit zemunicu, na priliku za obitelj od 8 – 10 čeljadi, ona je bila nužno velika i što podesnija. Za kopanje zemunice spremili su dosta rukivi koji će jamu iskopat, a nastarali su se i za građu i trsku za krovinu. Časkom su naizvrćaili (napravili) dosta valjaka za ognjište i odžak ili su se za tu nakanu više nji udružili i napekli cigalja u poljskoj peći. U zemljavoj ravni utrven čovik za jedan sat mož olako iskopat barem 1 m³ zemlje. Ako je jama za zemunicu na priliku: 6x4 onda su tribali iskopat dobri četrdesetak kubika zemlje, a to su mogla uradit jedno tri-četri čovika za tri-četri dana. Nikoliko dana više tribalo je za udešavanje i hasniranje zemunice.

 

Udešavanje zemunice

 

Kad su iskopali jamu gotov je bio manji dio posla. U vlažnijoj zemlji, u udešenu jamu su nabacali granja, svakaki suvaraka, suve trske i rogoze, možda nacipali dračovine (i sirova dobro gori) ili vrba i kanadli (kanadske topole) iz dola i od tog naložili vatru. S vatrom su ocigljali zemlju doli i sa strane. Ako taj poso nije prikidala kiša onda se mogo zgotovit za desetak dana. Iskopana i ocigljana jama je polak puta do gotove zemunice. U piskuljama i pisku od uronjavanja stranice su se ocigurale usprsto poređanom trskom iza cili ili raspolućeni okrugljača drva.

Kada zemlja nije zdravo (jako) vlažna, stranice su umazali mazom i posli krečom. To su opisali (Bela Duranci povjesničar umjetnosti, u »VOJVODINA 2002.«, etnolog Beszédes, Valéria - »Emberek és otthonok«, Életjel - 1994. ), a krečom su držali čistim i čeljacke i druge zgrade još i sridinom XX. vika.