Arhiv tekstova
Divojčenje divojaka
Dobrim smo zakoracili u poklade koje počimaju na Bogojavljenje (Tri kralja) 6. sičnja. Ove će godine bit zdravo kratke, jel će sutradan posli Marina (2. veljače) bit debo četvrtak, a posli njeg u sridu je čista srida (Pepelnica), početak korizme. Kadgod su se ovog vrimena držali svi koji su pravili kojekake društvene zabave, a ono je u kršćanskom svitu bogato i pučkim veseljem. Poklade su i poslidnja nedilja prid čistu sridu i poslidnja tri dana prid nju.
Salašari su kadgod u pokladama pravili velike disnotore, gostili se, pravili čast (svatove), prela, a to su sve ispratili s obilnim ilom i pićom – kadgod samo vinom, jel su Bunjevci na velikom glasu ko vinopije.
U ovom vrimenu su imali dva zimska goda, a tušta nji su došli u varoš i na debo četvrtak iako nije zapovidani blagdan, al su ga držali ko dan gošćenja.
ZIMSKI GODOVI: Adet goda su naši stari skontali da će mladima odredit dan, puštiće ji u varoš (od milošte tako zovemo Subaticu) na zajednički provod. God je mladima bila povod da se skupe iz okolni pustara, rata i sela, da se vide u svojim svikolikim društvima, najviše momačkim i divojačkim, di su imali društven nauk, a uveče igranku. Nuz igranke mladi su se digdi skupili u skupštinu, zimskoj zabavi u kući di su dolazili samo pozvani.
Prvi god je bio na Tri kralja. Po adetu su se na svakom godu skupili dan ranije. Čim su raspakovali bućur, prisvukli se, očli su positit drugarice el drugove da se dogovore s kim će i na koju zabavu ić, a ako nisu postigli dogovor onda su uveče u društvu, čiji su bili članovi, doznali šta su njim pridvidili za sutradan.
Ovaj god je bio važan i po tom jel su se na njem zamomčili el zadivojčili većina mladi salašara stasali za to. Dok se nije ponela parasnički divojka, ko cura je nosila bekeš (jednodilno ruvo). Divojka se na tom godu zvanično ponela (počela nosit) parasničko ruvo, sašiveno od podesnog materijala za to doba godine, po vridnosti kome je kako doticalo. Kadgod u davnini, dok je lionska svila bila u modi, osobito do Prvog svitskog rata, divojki su sašili svilu, a okitili je nizom dukata oko vrata, zlatnim menđušama, a pokvaren katkad i zdrav zub(e) pokrili zlatnom navlakom. Zato su ne brez razlog stari tirali (ponavljali): Svila u kuću, jaram na tavan. To je značilo da je samo za svileno ruvo tribalo dat novaca koliko su, ko na priliku, koštali par ujarmljeni volova. Skromnijoj divojki su kupili od zlata: oko vrata lančić s križićom, vrimenom menđuše, prsten, a u novije vrime i na ritko karperec (narukvicu). Divojke drugi nakit nisu nosile.
Kad je došo god na kojem će se divojka zadivojčit nju je najpre u crkvu, a posli na korzo izvela starija neudata teta el starija divojka rođaka, a kad je našla el su joj našli drugaricu onda je imala s kim ić. Kadgod se nije moglo smislit da se divojka iđe sama divojčit.
Kako u pismenima nema traga kad su počeli držat godove mož se pritpostavit da je drugi god nasto po ugledu kad su naši stari napravili prvo Veliko prelo, na Marin 1879. godine. Kako su onda odredili da će ocele to prelo bit uvik na Marin, bio je to povod da i na taj dan bude god, iako je pado na manje od misec dana od prvog goda, a podesan je i zato jel se u to vrime salašarima još nisu otvorili veliki poslovi na njivi, prvi je med njima kad promane (prosuši) zemlja da iz žitišta skupe čukanjice (izoran koren kuruza.)
Treći put su se u pokladama mladi u varoši skupili na debo četvrtak, iako onda nije bio blagdanski god, tušta nji su došli u positu rodovima, još je jedna prilika da se mladi nađu i zabave.
(Skupštine su zabave u kući, na koju je divojka zvala nikoliko svoji drugarica s momcima, di su se u sobi nuz svirku, davno s gajdašom, a posli s harmonikašom, zabavili pismom i igrama. Skupština je zabava za malo čeljadi, koliko ji je moglo stat u jednu el dvi sobe, kad su iz jedne izneli napolje astal i stoce da imadu mista za igranje.
POKLADNI ADETI: Salašari su najbolji čuvari adeta, za to su imali volje i mista, a i imali su drugačiji zabavni život od varoščana.
Vodokršće
Med pokladne adete možmo ko prvog zajedničkog nabrojit posvećenje vode na Vodokršće, dan prid Tri kralja. Po adetu iz svake je obitelji barem jedno čeljade nosilo vodu da se posveti i kad se vratilo na salaš najpre je svetom vodilo poškropilo staje, ledinu, najbliže uvratine (kraj njive) i posli tog je poškropilo odaje u salašu. Vodu su posvetili u većoj boci da njim dotekne da bilo kojim povodom poškrope kriptu el raku svoji najmiliji, da domaćica poškropi bandašov žitni vinac i da u svetnjačama uvik ima svete vode.
Vicencije
Dana 22. sičnja slavimo spomen dan sv. Vinka, u narodu zvanog Vicencije. Tog dana su vinogradari posli zajedničke svete mise očli u vinograd di su obavili probno orezivanje vinograda, provirili su koliko je izmrzli pupova, po tom su šacovali (ocinjivali od oka) kako će orizat vinograd i kaki rod mož čekat te godine. Ako kiši, sniži el ako u vagašu (kolotragu) ima vode od otopljenog sniga, nadali su se da će i godina bit kišna, vinograd će bolje rodit, biće i više vina. Nikoliko orizaka su potopili u bocu s vodom, čekaće da krenu pupovi, da se i po tom uvire koliko je loza izmrzla. A, kad su se već skupili po adet u su koštali mlado vino, kod jednog, pa kod drugog…
