Arhiv tekstova

Od onda kad je čovik otkrio da u ilu (jelu) mož hasnirat i rod (plod) raslinja, med prvima je otkrio trave, a u njima i zrna žita (pšenice). Ova zrna su se pokazala k(a)o dobra rána, a zrila je lako sačuvat i hasnirat kroz duže vrime. Kad je rod sazrio zrna u vlatu (klasu) na stabaljiki nisu ostala za dugo, ili (jeli) su ga i drugi stvorovi el su se osipala. Rad tog se čovik paštrio da ih što više skupi i čak do novog roda sačuva.

 

Hasniranje žita

 

Zrna žita su se vrimenom raširila po ciloj Zemlji, podesnom za rast ovog raslinja. Tim zrnima je svaki narod nadio (dao) ime na svom jeziku. Da u spominjanju tog simena ne dođe do zabune, u novom viku su mu učenjaci nadili (dali) i latinsko ime (Triticum cereale). Kad je rič o tim zrnima, a spomini mu se i latinsko ime, onda ni u jednom jeziku ne mož bit zabune o čemu je rič.

Hasniranje žita za ranu proširilo se po ciloj Zemlji prija hamade (skoro) desetak hiljada godina. Prva i najstarija zrna žita nađena su na iskopu ostatka najstarijeg grada na svitu u Jerihonu oko 7500 g. pr. Kr. U Europi su zrna žita nađena u okolini Ulma u Nimačkoj 4500 g. pr. Kr. i čuvaju se u muzeju kruva u Ulmu.

Vrimenom je žito postalo sve važnija rána pa se čovik latio odranjivat ga, da mu uvati sime i dotekne mu do drugog roda. Kako je raso broj čeljadi naspram nji i potribe odranjivano je i žita. Najprija su ga razbacivali (sijali) rukom tzv. omaškom (rukom) po ralom (najstariji oblik pluga) uzoranoj zemlji, a posli vučnim zaprežnim plugom. Da je koliko sijač žita bio moguć u razbacivanju zrna omaškom, on nije bio moguć najpodesnijom gustoćom razbacivat zrna žita po oranju. Posijana zrna su u oranje zavaljena ručnom vučnom drljačom od pruća raslinja (vrba, trnjina...), al je i dosta zrna ostalo nezavaljeno – dar ticama. U takom odranjivanju žita rod je išo (bio) jedno-na drugo (prosik) 4-5 mtc. (1 mtc = 100 kg.) po lancu (1 l. = 7200 m²).

 

Pomagala u odranjivanju žita 

 

Iskorakom u Novi vik u rudnicima i fabrikama vrimenom je poso dobijalo sve više ljudi, kojima je tribalo nastačit kruva, a to su u odranjivanju pričili hamade sve ručno urađeni poslovi. U sridini XIX. v. su se latili zanatnici i fabrike pa su poljodilcima napravili pomagala u odranjivanju žita, osobito u sijanju. Ponajprija su njim za sijanje napravili vučnu zaprežnu sijačicu za žito, a da ga lakše zavale oranje su poravnali, usitnili paračom (klinastom drljačom). Sijačicom je posijan moguće najbolji sklop zrna: posijana u jednake redove, jednako gusto i jednako duboko u oranje. Ako je tribalo zemlja sa posijanim žitom je poravnata branom (lančanom drljačom), a s njom je u proliće i razbijena pokorica žitišta stvorena kako se zemlja otkravljivala. Posli skupljeni čukanjica do risa (ručne žetve) ratar u žitište više nije zakoracio.

U odranjivanju žita ratar je imo posla u jesen oko sijanja, s prolića u razbijanju pokorice i kupljenju čukanjica i naposlitku ris (ručna žetva). Cilo ostalo vrime rast i sazrivanje žita, (oko 8-9 miseci), bilo je u Božjim rukama tj. zavisilo je od vrimena.

U odranjivanju (ozimog) žita, u vrimenu od 8-9 miseci, najvažnije je posijat ga na vrime, kako su kazali: na Svi sveti (1. XI.) u žitišu se tribaje vidit, el barem nazirat redovi niklog žita. Poželjno je to postignit brez obzira koliko je poso ometala kišna jesen, da l’ su kuruzi obrani i da l’ je zemlja za žitište na vrime uzorana. To ne zavisi toliko od čovika koliko izgleda vrimena.

 

* * * * *

 

Prve zaprežne (vučne) sijačice napravljene su oko sridine XIX. vika. I subatički ratari su ih posli tog friško kupovali. U našem kraju najpoznatije su bile sijačice iz fabrike HSCS iz Budimpešte, naritko i Kühne iz Mosonmagyaróvár-a (u Madžarskoj) napravljeni za sijanje odjedared od 12 do 20 redi. Sijačicu je vuko par konja, a dvorila su je dva čovika. Za dan se posijalo desetak lanaca zemlje, naspram tog koliko su bili utrveni konji i kako je bilo oranje. S njom je ubrzano sijanje i što je najvažnije časkom se izhasniralo i samo nikoliko dana podesni za sijanje, a vrime kad će se žito posijat, zdravo (jako) je važno u odranjivanju žita. Sijačica se ratarima isplatila već za nikoliko godina. HSCS sijačicu podigdi još i danas (2014!) hasniraje za sijanje na manjim njivama. Udeseili su je za nošenje na hidrauliku sadašnji manji traktora.

Za obradu žitišta posli sijanja žita napravljene su lančane brane za drljanje