Arhiv tekstova
Čiji su danas majalusi
Bać–Iva podranijo i umijo se na bunaru. Istom počelo svanjivat, u to doba najviše volji slušat taj žagor ka se svi budu. Pitlovi se krož cilo selo natpivavu, krave muču, a potli će i sve drugo oživit. Opro je muzlicu, ošo u štalu i pomuzo Šaru, pa je napojijo, razvezo snop sina i bacijo u jasle. Muzlicu š mlikom odno u vojatac, njegova će to potli razaljat u boce zone što svako jutro dojdu kupit. Oma se tu stvorili i mačak i Taksa, ko da su ga namerisali i stali mu se trljat nuž noge. Skinijo je š police njeve zdilice, naljo jim malo friškoga mlika, a za se fićok dudovače i sijo na stolčić isprid vojaca. Baš volji tako polako, dok se sve okolo budi, pomalo guckat i uživat ko kerica, što bi reko njegov pokojni dida. Zapalijo je i mali radijon na batrije što mu kadgoda pokojni tetak dono iz Švapcke, veli da čuje šta ima novo. Preznijo se ka su rekli koliko će čeljadi to jutro izajt napolje i oma se sitijo da je prvi i da počimlju majalusi. A sitijo se i da su raniji godina u to doba kroselo već išli vatrogaski trumbetaši i svirali budnicu, a rabadžije sa cilima familijama svako u svoj kombinat, pa se slavilo naveliko. Još ka je bijo dite, notaj dan su išli u dadin kombinat. Sića se da su se tamo rabadžije i fodbalovale i kuglale i šahovale š rabadžijama iz drugi kombinata, pa ko bi zadobijo, taj bi dobijo nikake bukalčiće i kolajne, a potli bi se svi zajdno, jedni od radosti što su zadobili, a drugi od jida što su izgubili, »navatali kvasa« kako bi reko dada. Sića se i da su svi jili ribljega paprikaša i ciganckoga pečenja, sve zabadva, a zno bi š velikima kolicma nait i Joza sladoledar, pa eto radosti za svu dicu. Više put je dadin upravnik zno izvadit punđelar pa sladoledom počastit svu dicu i žene što su taj dan došli na slavlje u kombinat. Muški su i nako zabadva imali piva i špricera koliko su tili. Dica bi se obradovala, a taj dan bi za nji bilo – Tita, pa upravnik. Potli majalusa bi i škulari jedno vrime upravnik pisali velikim slovom. Bać–Iva ni ni ositijo kako se naškobijo i duboko izdanijo. Eto, ope mu juče došle cure, al već danas neće ni bit doma, rekle da ji rano probudu, pa će š njevim društvom na Dunov. On i njegova će ostat doma, bašća već dreči za motikom. Potli fruštuka je sijo na biciglu, veli ide samo malo obit selo, dok ne spadne rosa. Al bolje da ni. Vidi da svi dućani radu, fabrika radi, traktori u njiva, zatvorita samo pošta, banka, abolanta, opština i škula. Majalusi, kanda, više i nisu zone za koje su i izmisliti. Eto, svi rabadžije radu, a ni što ništa ne radu ni kad radu, a ranu ji vi što radu i kad jim se piše da ne radu, ope će slavit četiri dana. Slaviće i ni što su već davno posvršavali škule, a još ni dan danas nikako da dojdu do posla. I ne samo u njegovomu selu.
