Arhiv tekstova
Bać-Ivini se sprimlju za izbore
Došo bać-Iva doma, nako furtom i žedan i gladan i umoran. Još zarana je ošo u vinograd, pa se bome i narmbačijo. Istina, za fruštuk se dobro namadžarijo, al izdala i slanina. Zubača se raširila ko nikad, pa što dalje i motika mu bivala sve težja. Ščim je došo doma i unišo u kujnu, njegova ga oma požalila, pa mu donela bukaricu katarke oladite u bunaru, znade da će ga to najlipše razgaljit. »Evo sam metnila na mast gra što je osto od juče i zamisila valjušaka, pa nisam tila zakuvavat da se ne skalabuču. Saću ja to oma natrzat, a ti mi se malo odmori«, kaže mu. I još kaže da su cure ošle kod staroga i majke, pa će tamo i večerat i spavat. Ščim je to rekla, malo se ko jače zapržatila i naškobila. Oma bać-Iva vidi na čega se ona pripravila. Naškobijo se i on, veli ajd da se malo oduše od posla, da ga nako umornoga ne uvati sanka oma ščim legne, pa naljo još jednu bukaricu i uzo novine, poštaš dono nove. Samo što ji je otvorijo, vidi da njegovi ne miruju, nego se baš lipo sprimlju za izbore. Ni što su pri nikoliko godina bili posvađani i imali dvi partije, poskidali prve, izgrlili se i ižljubili, pa se složili i napravili jednu. Potli zajdno i jili i pili, a zajdno su se i vodali po cile države, od Subotice, do Tavankuta. Samo, bać-Iva ope ništa ne razumi. Politika je to, moraće koišta pitat dadu kad malo dojde k sebe. Eto, nikako ne može razumit kako to da ni što su pri nikoliko godina od dvi partije napravili jednu, kroz niko vrime ope od jedne napravili dvi i oma gledu ko će komu prvi šipak pod nos. A novine i vima i nima pri ruke. Ta naši smo! Al dobro, kad se malo bolje pogleda, imade tu i lipoga za pročitat. Eto, piše da se išlo na fodbal, pa se išlo kod Gospe, Bać-Iva se od milina naježijo kad je pročito koliko su jim svud tapšali. Ti što su tapšali, cigurno će i glasat za nji, pa onda nema brige kako će se projt na izbora. Vi, opet, iz druge partije, kako piše nove, a ništa ko da ji bać-Iva prija viđo zajdno u ve stare, malo pljucnili po nima prvima, toliko da se vidi da i oni štogoda radu. A što je najlipše, vi prvi, dok se nisu zabavili fodbalom, lipo su ošinili po vima drugima, opet u ti isti novina. »O, Bođana mu, kaću već pročitat štogoda lipo, pa čiji su i jedni i drugi i čije su te naše novine? Još bi ji samo tribali počet čitat ni što nas ne volju. Oma bi vidli da nas oni ne moru ni zavađat, nego samo sist ko prid televiziju i gledat kako mi jako lipo znademo jedni drugima zavlačit nako iza leđi, ko u ni sramocki filmova. A tako je bilo mirno dok smo imali samo jednu partiju, nismo ni znali da je imademo«, misli se na glas bać-Iva. Njegova ko da je čula, samo ga pogladila po kike, a onda metnila krstolu nastal. »Ivo, neka mi se jidit! Pa vidiš da je naš sonima što će zadobit, ni tijo sam ko tuga. Ne bi on š državni jasli. Ne znam, samo, šta će vaj što piše da je novi, vaj što je do pri po godine sovim što piše da je stari bijo ko nokat i meso, komu će se on prikačit, kad je stari na vrime izbirnijo jače? Vad neće vuć vraga za rogove, pa tražit najjače od vi što su ostali?«, ne zatvara usta njegova. Ni to više bać-Ivu ne bi moglo začudit. »Nisam ti ja ko moj dada, što samo znade pametovat i uvik virovat nomu kojega zadnjega vidi na televizije jel u novina. A koga ne vidi, toga za njega ni nema. Eto, pročito sam malo prija da su vi novi ošli čak u nikako selo u Banatu, pa tamo skobačili obadva Rvata i ubiližili ji međ svoje. Čeljad se još ni ni snašla, a već jedan precednik, drugi pisar, samo još da najdu kasira. I saće dada, ščim to pročita oma – eto nama novi glasova!«, veli bać-Iva priko valjuška. A po leđi ga ništa ladno poljiva, ositi da tude ima nikake promaje, samo ne vidi otkud. »Neka, Ivo, tako! Pa vidiš da su nas svi stali obilazit! I vidiš da baš svi volju naše prove«, pomirljivo će njegova. »Vidim, vidim, dobro ji zabardaj! Projće i vi izbori, a onda će nam dojt kad na mojemu nokat naraste! Znadeš, ko se jedamput najide bila kruva, taj se na proju ne vraća!«, veli bać-Iva i učitavo progune zadnji valjušak. Vada mu od njega ostala nikaka guka u grlu.
