Arhiv tekstova

Subatičke dogodovštine

 Čukundida Antun Horvacki Palivukov je liti uvik išo bos, pa dobro otvrdnio tabane. Tako jedared uđe u kovačnicu na Hrvatskom majuru da potkuje konje.
Kovač ga opomene: »Dida, ta stali ste na vrilo gvožđe, ne ostite?«
»Ta ostim ja da štogod smrdi i da se puši to vidim, ko da kogod peče jarca, al ne znam šta je!«

n Kadgod sam na salašu pito uju Timu Sudara: »Di iđeš, ujo?«, a vidim da je za putom, uvik mi je kazo: »Ne kaže se, di iđeš, već kud Bog da, ujo?
U subatu ga priupitam, vidim obrijo se, opro noge i vaća konje: »Ujo, kud Bog da?
»A šta se to tebe tiče, magarčino, ne bil’ i ti vajdar sa mnom, kad iđem u momče-nje!

n Susjed i rođak bać Vranje Vranje Prćić, čovik stariji, oženjen brez dice, ode u »Električnu centralu« da izjavi struju iz svoje kuće.
»Ali dida, kako ćete brez elektrike?, upita ga činovnik.
»Slušaj deran, moj stanar s rešenjem, po cili dan sluša taj vražji radio i troši tušta struje, a na jednom smo satu obadva. Čutaka i kuružne imam dosta za grijanje šporelja i babi za kuvanje, a ja se još uveče možem skinit s lampašem i leći kod snaš Lize!

n Čika Jašo Hadnađ je uvik tvrdio u kafani »Bačka«, sedamdesetih godina, kako njega najgore iđe karta u ciloj Subatici. Kako to znate, čika Jašo?, pitao sam ga jedared.
Kako? Lipo, derane moj. Još od 1956. nisam dobio ručno iz dilenja terc, kvart i »žoliku«, a kako brez toga misliš biti hand u bridž remiju. A prokator (Lajčo Dulić) to ima u ruci svake noći, barem jedared!

n U kafani »Špartak« viče iz sveg glasa Geza Temunov:
»Kelner, jedan špricer!
»Beli« upita kelner
»Ta ne Beli, već meni!« izdere se na njega bać Geza.