Arhiv tekstova
Ope njegovi izvisili
Bać Iva jedva dočeko da osvane ponediljak, da više ne gleda ne primudre na televizije, što ko grebencijaši sve unaprid znadu, al ope se pokazalo da ni oni nisu mogli pogodit baš sve. Ščim je zapalijo televiziju, čuje da je puno ni što su već vraganajst godina bili na državni jasli poispadalo, a vaj što su njegovi pod njim, jedva prošo. I bome, kanda će njegov izvisit sa državni jasli. Al ko zna, možda će tude, ko i prošli put, ope bit kakegod cenzarije. Štodir mu prikinijo Taksa. Niko se javlja sone strane vraci, ni isprva ni glas pozno. Ka je izašo i otvorijo, baš se obradovo. Došo ga malo obit jedan njegov stari pajta isprika. Dugo se nisu vidli, a on se krenijo vamo u varoš ko naši. Kaže ka već prolazi krož bać Ivino selo, nije red da mu se ne javi. Izgleda da se još malo podotavijo, jedva prošo krož vraca. Unišo je, sijo zastal, a ka mu je bać Iva ponudijo bukaricu katarke malo se ko nećko, veli tira lemuzinu, pa ne bi voljijo da ga uvatu. Al ope je uzo, vad neće ta jedna bit priviše. Malo su se dali u divan, od čega će, neg od izbiranja. »E, moj pajto, možda ćeš kazat da to ni moja briga, al šta će sad tvoji, ka na državni jasli više ne budu ti što ji je jako voljijo vaj naš što je sad u reštu, a kadgoda bijo prvi?«, pita gost i povuče malo iz bukarice. »Ta neka mi stajat na muku. Bijo sam prvač na više koferencija di se divanilo otoga, al džabe. Bilo i taki što baš i nisu bili zoto da se idemo izbirat pod vima pod kojima smo išli, velu ... bolje da ni ne pripovidam šta velu, jel ako čuju, moglo bi mi bit i po ušima. Još će reč da su ni što pripovidu krivi za sve što je ispalo, a ne ni što ćutu i mutu«, odvrati bać Iva i nalje još jednu bukaricu. »Al pajto, ne razumim kako se niko ni sitijo ko ste i šta ste, pa da ste se lipo složili i sami izašli na izbiranje, možda onda ni ne bi morali čekat da vam niko ponudi državne jasle? Zašto baš uvik morate bit pod drugima?«, sad već i gost izdune bukaricu, a bać Ivina u to donese malo nasičene šunke i kobasice i kuvani jaja. »E, moj pajto, džabe ti vaki divan. Ljudi su svi ništa naodrt, brež posla, a i ni što radu, nadnice, male ko nikad, dobiju nikoliko miseci kasnije. Ni jim nidočega, ne znu kako će sve što triba poplaćat, šta će sutra pojist, koliko će moć pružit dicama. Zoto sad svi ko ovce tražu magarca da ji vodi na bolju pašu, a ne gledu što taj magarac ni ni od njeve fele. Vidiš, mi sve više postajemo ko vi u čije države živimo, pa isto ko i oni ne možemo slidit ideju, neg nam triba vođa«, tolmači mu bać Iva i otriše oko tvrdim dlanom. Gost više ništa ni ni pito, vidi da je to za bać Ivu težak divan. Samo su izdunili još po jednu, pa se pozdravijo š bać Ivom i njegovom, zapalijo lemuzinu i ošo. Samo je Taksa još dugo lajo za njim.
